Хоће ли Ердоган учинити уступке?

Првобитно скормни протести становника Истамбула против сечења дрвећа у парку Гези претворили су се у масовне демонстрације широм Турске са захтевом да влада и премијер поднесу оставке.

По правилу такви протести увек остљављају трагове у друштвено-политичком животу земље, у којој се догађају. Какве последице се очекују у Турској после масовних демонстрација? О томе је у интервјуу за Глас Русије говорио бивши потпредседник владе и министар финансија Турске Абделатиф Шенер. Треба нагласити да су протести усмерени пре свега против недемократског облика власти који је тренутно на снази у Турској. Ево, већ неколико година, како су у Турској практично оборени темељи слободе. Нема слободе штампе. Не један телевизијски канал, ни једне новине не објављују оно што није по вољи влади. И оно са чиме се данас суочавамо јесте реакција грађана на недемократске методе власти.

Нагомилано народно незадовољство прерасло је у гнев и излило се на улице. Међутим, са изузетком једног или два телевизијска канала турски електронски медији су углавном игнорисали немире или покушали да из маргинализују. У исто време, гражани су уз помоћ интернета успели да виде демонстрације, које су се прошириле на целу Турску. Људи су видели како полиција уз помоћ оклопних возила, сузавца и водених топова сурово гуши мирне протесте грађана. Према мишљењу Абдулатифа Шенера:

- Наш народ је тих дана прво схватио у каквој, јакој информативној блокади се налази све време. Власти губе ауторитет. У шта ће се то све на крају петворити, тешко је прогнозирати, али да се налазимо на прагу великих промена – нема сумње. Потпредсеник Билент Аринч извинио се у име владе протестантима за прекомрену употребу силе од стране власти. Међутим, народ не одустаје од захтева за оставкама владе и премијера Ердогана и чека извињења управо од њега.

Да ли је премијер спреман на уступке? Бивши потпредседник владе Турске је убеђен:

- Судећи по изјавама премијера он за сада не намерава да прави уступке. Осим тога влада је телефонирала свим телевизијским каналима и редакцијама новина и дала упутства како и о чему да извештавају.

Реч је о једној од старих навика актуелног владајућег режима. Такво понашање говори о томе да режим не намерава да мења своју позицију. У нормалним, демократским приликама, премијер Ердоган не би успео да победи да изборима. Он је победио само зато јер је у својој земљи срозао ниво демократије и у потпуности укинио слободу медија. Међутим, данас се систем који је он створио распада. Владу и Ердогана очекују тешки дана. Очекујем озбиљне промене.

Амур Гаџијев,