Револуција у Турској: кемалисти против исламиста и друге заинтересоване стране

Масовни нереди у Турској, које је штампа пожурила да назове турским пролећем, ове недеље су постигли врхунац свог развоја. Изгледа, активни протест праћен политичким паролама, исцрпео је свој ресурс. Иначе је он оставио непријатан утисак који може да се врати.

Све је почело од баналне за било који велеград ситуације: људи су иступили против сече једног од паркова у Истанбулу и изашли на улице. Међутим, тај локални догађај брзо се претворио у опширну политичку акцију у неколико кључних градова са захтевом оставке владе. Она очито није била спремна за то. Уље на ватру је додала полиција применивши против демонстраната специјална средства – очито у претераним количинама. Дошло је до крвопролића, ухапшених је било на хиљаде, што је створило ефекат грудве снега.

Катализатор протеста је постала и друга намера власти: да сагради на месту културног центра оснивача Турске Републике Мустафе Кемала Ататурка џамију. То је било схваћено као напад владајуће странке, усмерене на исламизацију земље, на милионе присталица световог уређења. Није омогућио брзу и без губитака нормализацију ситуације ни став премијера Реџепа Тајипа Ердогана, који је назвао демонстранте многим неприхватљивим називима, између осталих екстремистима.

На религиозну подлогу конфликта скреће пажњу професор МГИМО Сергеј Дружиловски.

- 30 одсто становништва подржава кемализам. Других 30 су прави исламисти, убеђени да је потребно све мењати, још трећина су ставновници сеоских рејона, који се нису определили у том смислу. Мислим да на улице неће изаћи исламисти, јер би то био грађански рат. Зато ће влада учинити све да би уздржала страсти и вероватно прешла преговорима.

Иначе, не би било страшно да је реч била само о религиозним несугласицама, мада су и оне довољне за велике потресе. Постоје и друге верзије. Неки сматрају да су јунски догађаји резултат незадовоства, изазваног законом, који се спрема, о ограничавању употребе алкохола. Други сматрају да је реч о преуређивању државног система од парламентарно-председничког у председнички са перспективом за данашњег премијера да на будућим изборима 2014. године постане шеф државе са веома широким пуномоћјима. Постоји мишлење и поводом раста економије у Турској. Он је имао ефекат протеста средње класе која жели више слобода у европском схватању. Пре свега је то и отворена помоћ власти сиријској оппозиции. Тај склоп противречности, изгледа, морао је да води отвореном конфликту.

Није искључено да ће његов резултат бити јаки политички потрес, - истакао је оријенталиста Станислав Тарасов.

- Многе политичке снаге траже оставку Ердогана, чини ми се да је могућа ротација. Данас је председник Гил према рејтиншкој скали политичке популарности на првом месту, на другом месту се налази лидер опозиције Кемал Киличдароглу, лидер Народно-републичке странке. Вероватно ће се партија играти између те две личности. Иначе, прогнозирање је незахвална ствар. Ситуација може да се развија према непредвидљивом сценарију.

Посмарач Гласа Русије Олга Халдиз, која се налази у жижи догађаја у Истанбулу, контактирала је с познатим турским новинарима који су изнели своје мишлење о масовним акцијама.

- Према речима представника месних медија, у Турској се први пут појавио протестни покрет, спонтан, није организован ни од кога, нецентрализован. Раније су масе народа на улице изводиле одређене организације. То је први опширни протест за 10 година власти Странке праведности и развоја. Он је усмерен на премијера Ердогана, што је чудно. Раније таква расположења нису била присутна. Протести са настали тада, када је утоку процес мировног регулисања курдског проблема, када је важна унутрашња мирноћа у земљи. Турска преживљава критични период, истичу новинари.

Не сме се заборватити да је Турској половина бирача гласала за владајућу странку, на челу које је премијер. Међутим, сам Ердоган сматра да је само она способна да консолидује друштво. С опонентима, како су показали последњи догађаји, разговор ће бити оштар. Управо уочи избора он може да се нађе у политичкој клопци, јер половина бирача као политичке противнике то је веома много, нарочито у таквој ситуацији.