Српски притвореници у Хагу узели Аранђеловдан за своју славу

Славу Светог Архангела Михаила, односно народски речено, Аранђеловдан, како Пресс сазнаје, у петак су прославили и српски оптуженици за ратне злочине који се тренутно налазе у притворској јединици у Шевенингену

Први пут откада је установљен Хашки суд за злочине у бившој Југославији, овај Аранђеловдан је прослављен као заједничка слава свих српских затвореника. Прессов извор из Хага каже да је службу водио протојереј Српске православне цркве из Ротердама отац Војислав Билбија.

Због хашких прописа, и како некима од затвореника није дозвољено да се сусрећу, двадесетседморици „хашких" Срба, колико их тренутно има, није било дозвољено да заједно у једној групи прославе Аранђеловдан. Зато се прослава обавила у две групе, а нису били позвани затвореници других националности.

- Прослава је била достојанствена. Видело се да су сви били срећни што први пут имају своју, заједничку славу. Заједно су славили и сви су били домаћини. Храну су затвореници припремали сами, а славске колаче испекле су сестре из Кола српских сестара - прича наш извор.

Аранђеловдан се сматра славом коју слави највећи број Срба после Никољдана. Архангела Михаила славио је и цар Душан, док је код новије политичке елите овај дан био нерадан за бившег премијера Војислава Коштуницу. У биографији хашких оптуженика може се прочитати да је Аранђеловдан породична слава Стојана Жупљанина и бившег председника Републике Српске Радована Караџића.

Иначе, Срби који се последњих десет година шаљу на „привремени боравак" у Хагод оснивања суда имају свог духовника, а то је управо прота Воја Билбија. Он у Холандији живи од 1972. године, а осим што је веома цењен у Српској православној цркви као свештеник, познат је и по извођењу духовних песама на гитари и по томе што је први на територији бивше Југославије демонстрирао кјокушинкаи карате. Уз то, осликавао је и фреске у српским манастирима и црквама, међу осталима, и на Светој гори.

Својевремено, отац Војислав је изјавио да посећује све Србе у Хагу, без обзира да ли су верници или нису. Након смрти Слободана Милошевића, без обзира што је бивши председник изражено био атеиста и у Пожаревцу сахрањен у смркнуће, на молбу тадашњих затвореника (тада их је било преко 40) служио је молитвени опроштај.