Научници написали пуну „биографију“ праисторијских бизона
Руски научници пружили су први детаљни приказ начина живота праисторијских бизона. До сада о фосилним преживарима из леденог доба постојали су само фрагментарне представе, јер је у свету пронађено веома мало добро очуваних остатака њихових представника. Руско откриће – целовити примерак праисторијског бизона, који је пронађен прошле године на крајњем североистоку Русије, у тундри,- омогућава свестрано проучавање „биографије“ праисторијске животиње.
Праисторијски бизони су били међу најбројнијим врстама животиња леденог доба, али за научнике они су дуго времена представљали загонетку. Ради се о томе, да пронађени остаци животиња нису омогућавали да се направи комплетна слика о њиховом начину живота. Током протеклих стотину о по година на простору Евроазије и Северне Америке било је само неколико проналазака. Уз то, већи део су чинили представници далеко старији од 10 хиљада година, и веома су лоше били очувани. Тако да је било веома тешко прецизно рећи о врсти њихове исхране, специфичностима адаптације на хладну климу, природну околину у којој су живели.
Остаци џиновског примерка, који је пронађен прошле године у ушћу реке Раучуа на западу Чукотке, на крајњем североистоку Русије, омогућавају да се готово у потпуности реконструише начин живота праисторијских бизона. Мештанин је пронашао добро очувани примерак животиње, - са кожом и крзном, чак се очувао садржај желуца праисторијске животиње. Изузетан проналазак су проучили палеонтолози неколико руских академских института.
Према подацима радиоугљеничке анализе, овај бизон је живео пре 8 хиљада година, почетком средњег холоцена. У пермафросту на североистоку Русије доста често се проналазе замрзнуте животиње и мумије сисара плеистоцена: мамути, носорог крзнаш, коњи, ждеравци, леминзи,- истиче учесник пројекта Фјодор Шидловски. Међутим остаци бизона холоценског доба до сада се нису сретали. Проналазак на реци Раучуа је први своје врсте.
Највероватније бизона су напали вуци. На то указују дубоке повреде на костима, од уједа. Такви трагови су више карактерисични за чопор вукова, него за медведа или пећинског лава. Према стању зглобова, бизон је био 6-8 година стар.
Крзно фосилног бизона је било јаче, него код његових потомака, савремених канадских шумских бизона, имало је боље карактеристике заштите от хладноће. То су резултати испитивања примерка бизона, која су извршена уз помоћ електронског микроскопа са скенирањем.
Научници су испитали остатке хране из желуца бизона. Испоставило се да је мени праисторијског џина садржао ливадске житарице, шаш, жбуње. По свему судећи бизон се хранио на влажним ливадама, у шипражју. Осим тога се хранио маховином, која нема хранљиве вредности. Очигледно је она доспела приликом захватања траве уз саму земљу.
Олга Соболевска,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- животиње
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















