Нови уџбеник историје: време да се ставе акценти

2016. године у Русији ће се појавити нова издања уџбеника историје за средње школе. Такву иницијативу пре годину дана изнео је председник Владимир Путин. Милиони руских грађана, између осталог професионална удружења научника и предавача, подржали су масовни и одавно сазрели пројекат, чија концепција је већ одобрена од стране државе и водећих експерата. Он треба да минимализује многобројне шпекулације око важних момената из прошлости, који одређују успостављање и развој руске државе. Али најважније је пружити генерацији која стасава објективну историјску слику, која не претпоставља неколико, често међусобно супротних тумачења.

У извесном тренутку појавила се мода одрицања достигнућа државе и њених конкретних грађана, оцрњивање читаовг историјског пута земље. Знак напредности и доброг тона постало је прекрајање и изопачивање важних историјских чињеница како би се угодило спољној или унутрашњој коњуктури, интересима конкретних група. Слична историјска полифонија никада не слути на добро. Као што се зна, онај ко не зна своју прошлост, нема будућност.

Иницијатива председника Русије у улсовима нестабилног савременог света са мноштвом интереса који се између осталог косе са интерсима Русије, појавила се управо у прави час. Свака нација која жели да постигне успех и процват, између осталог и руска, треба да има неку стабилну базу која није подложна спољним утицајима. И једна од њених компонената је објективна представа о сопственом историјском путу. Владимир Путин сматра да историју ученицима треба прадавати у контексту јединства и нераскидивости свих етапа развоја државе.

- Сви драматични, контрадикторни догађаји, то је неодвојиви део наше прошлости. И уз сву различитост оцена и мишљења морамо да се односимо према њима са поштовањем. То је живот нашег народа, наших предака, а домаћа историја је основа нешег идентитета, културно-историјског кода. И задатак школског курса је да пружи деци добра, фундаментална знања о кључним чињеницама, делима истакнутих сународника. Око тога се понекад појављују велики проблеми. И ми хотимице или нехотице смањујемо значај оног што су учинили преци. Зашто то чинимо, није ми јасно. Објективна оцена може и треба да постоји.

Један од аутора концепције, председник московског одељења Асоцијације наставника историје и познавања друштва Павел Панкин скреће пажњу на једну прилично важну њену особину. Рад на уџбеницима ће се базирати на принципијелно другој методологији: споју историје земље са њеном кулуром у цивилизацијском контексту.

- Појам култура је најшири, укључује и историју. И зато треба директно спојити историју и културу. То је први моменат. Други, врло важан, јесте историјско-антрополошки прилаз. то је историја преко човека, преломљена преко људи, са човековим виђењем историје.

Између осталог, Владимир Путин сматра да јединствени прилаз домаћој историји која се, како он сматра, може предавати синхроно и у иностранству, уопште не претпоставља једноличност и шаблонско мишљење предавача. Овде је реч не о идеолошком клишеу, обавезном за све педагоге, већ о јединственом, провереном прилазу догађајима и периодима који су одредили пут земље и њен утицај на глобалне процесе. А док се уџбеници за разне разреде налазе у разради, наставници историје ће користити специјалне методичке приручнике, који ће се појавити на јесен.

Илија Харламов,