Потврдила се песимистична прогноза, али спас постоји

Када сам пре десетак дана констатовао да је украјинска криза подвукла значај изградње Јужног тока, и када сам ту своју тврдњу поткрепио конкретним описом катастрофичног сценарија који би могао да се деси, нисам ни слутио да ће после само неколико дана след догађаја потврдити моје претпоставке на најдрастичнији могући начин.

Наиме, након крађе велике количине оружја из војних складишта у западној Украјини, сматрао сам да ће тамошњи екстремисти који се нескривено поносе својим неонацистичким обележјима и идеологијом усмереном против Руса, Јевреја и других неподобних елемената по њиховом схватању, најпре усмерити своју мржњу и украдено оружје управо против гасовода којим се транспортује руски гас преко Украјине до европских потрошача, што се ускоро показало као сасвим тачно.

Није прошло ни пуних недељу дана, а јавности се обратио Дмитриј Јарош, вођа украјинских екстремиста из покрета „Десни сектор“, који је најавио да ће његова организација у случају евентуалног распламсавања сукоба, одузети Русији могућност да зарађује новац од продаје нафте и гаса тако што ће уништити одговарајућу инфраструктуру, односно најдиректније је запретио дизањем у ваздух цевовода који пролази преко територије Украјине.

Такође, и у нашем најближем суседству су дошли до истог закључка поводом опасности да украјински радикали заиста крену у остварење својих замисли, па је тако пре два дана уследило и званично саопштење из министарства иностраних послова Бугарске, које је гласило исто као и мој закључак десетак дана раније, у коме је шеф бугарске дипломатије Кристијан Вигенин, вођен истом логиком, дословно изјавио да „криза око Украјине наглашава важност пројекта Јужни ток“.

Он је том приликом још додао да је по његовом мишљењу са овом кризом изградња Јужног тока добила нове аргументе, јер је за Европску унију у целини и за Бугарску као земљу, важно да се обезбеди гас за грађане. „Таква безбедност није гарантована преко транзитне земље која последњих година показује високи ниво нестабилности“ – закључио је бугарски министар иностраних послова.

Наравно, таква опасност се подједнако надвила и над Србијом, целим Балканом и Европoм која већину својих потреба за гасом подмирује управо из Русије, то јест изнад свих оних земаља које се снабдевају тим енергентом скоро искључиво помоћу поменутог гасовода који иде преко нестабилне Украјине, где несметано делују организације попут „Десног сектора“, које желе да искале свој националистички бес на прилично ирационалан начин – уништавањем енергетске инфраструктуре.

Зато бих, након овакве недвосмислене потврде мојих песимистичних претпоставки, могао само још једном да поновим оно што је више него очигледно, а то је чињеница да ће Србија, али и остатак континента, постићи енергетску сигурност тек изградњом гасовода Јужни ток, који је предвиђен да допрема гас безбедном рутом преко Црног мора, заобилазећи при том трусно подручје Украјине. Само у том случају ће сви моћи да одахну, па и србски потрошачи руског гаса, а екстремисти попут Јароша ће морати да признају да је њихов уцењивачки капацитет коначно достигао нулту вредност.

Ратко Паић,