Русија ће донети Европи своју цивилизацију

Русију је потребно под хитно интегрисати у ЕУ и... Западну Европу. Мишљење бившег специјалног саветника Председника Француске и оснивача Европске банке за Реконструкцију и Развој Жака Аталија је и парадоксално и једноставно.

Господине Атали, шта мислите о ситуацији на Криму?

- Мој је став следећи: независно од решења кримског питања, увек сам се повољно односио према праву народа на самоопределење. Мени се чини да помодно правило да се чека сагласност земље, од које неки регион жели да се одцепи, као да је без тога самоопределење немогуће, противречи принципима међународне политике. Између осталог, нико није применио тај принцип у оквиру деколонизације или при одлучивању о судбини Косова. Изгледа да ни у случају Шкотске, ни Каталоније или у неком другом случају нећемо применити тај принцип. У ситуацији, колико је објективна била жеља Крима да се прикључи Русији, верујем гласању. Зато сматрам да је то питање решено, тако га треба третирати независно од тога, шта мислимо и које проблеме морамо у вези са тиме да решимо.

Разматрате ту тему на Вашем блогу за часопис Л Експрес. Ви тамо пишете: Осим стварања Европске Банке Реконструкције и Развоја 1991. године и Велике осморице 1992. године, и то у оба случаја иницирала их је Француска, ништа више није учињено после пропасти СССР-а ради зближавања Русије с Европом, њеног улажења у зону општеевропског права.

Сматрате ли да је неопходно интегрисати Русију у Европу?

- Чини ми се да је будућност Русије, као и будућност Украјине или Молдавије, например, улажење у општеевропски простор. Према мом мишлењу, такав простор може да буде Европска Заједница, која, природно је, мора да укључи Русију. Свакако, то мора да се остварује постепено, у неколико фаза, јер је Русија заинтересована за зближавање с Западном Европом, као и сама Западна Европа заинтересована да би Русија ушла у њу. Најбољи доказ тога је упоређење животног стандарда у Украјини, Русији и Пољској. 1992. године је тај показатељ био једнак у свим тим земљама. Данас је животни стандард у Пољској троструко виши од оног у Украјини, што је доказ да се у случају сарадње с јаким суседима животни стандард нагло повећава, нарочито, када је реч о стабилном суседству са земљама Западне Европе.

Мислим да је реч о заједничким инитересима. Такав прилаз ће омогућити очување свих института власти. Не верујем да је политика изолације Русије, забране њеног финансирања бар уз помоћ Европске банке за реконструкцију и развој и других међународних организација правилна политика. Очигледно је да су данас у нашем свету настале неке личности, које желе повратак хладном рату. Таквих људи има у Москви, у Вашингтону и на другим месчтима, али је то веома лоша мисао!

Све би било у реду у тој анализи, али не могу а да не наведем образложења префекта и политичара Ивана Блоа. Он пише:

- Према међународним банкарским подацима, Русија има приходе по глави становника 19 891 долара, Пољска 19 885 долара (међутим, јавно мњење због нечег мисли да је Пољска ситуиранија од Русије), док Украјина има 6 721 долар. То су подаци из 2011. године. Они су прецизнији од података ММФ или ЦИА!.

А.артоманов,