Украјину гули ко стигне

За нову стару украјинску елиту, као што показује нова пракса- Украјина није држава и отаџбина већ територија бизнис интереса. У њој се води отворени олигарски рат. Уговарају се врло сумњиви и нерентабилни послови, например у вези са гасом из шкриљаца. Влада се нада да ће добити западне донације. Каква будућност чека Украјину са таквом елитом? Одговор на ово питање, нимало не теши.

У Украјини су, види се, већ заборавили на све пароле са евромајдана. Једна је била повезана са неопходношћу да се прекине са олигарским режимом у држави. Заправо, догодило се сасвим супротно. „Краљ чоколаде“ Порошенко је постао председник, а други олигарси-губернатори, трећи не само да активно настављају да управљају својим активама, већ бацају поглед и на туђе.

Не без разлога губернатор Дњепропетровске области, милијардер Игор Коломојски, који спонзорише оне борце који зверски харају Донбасом, ступио је у отворну борбу са својим колегама „по занату“- бившим „породичним“ олигарсима Виктора Јануковича - Дмитријем Фирташем и Сергејем Левочкиним. Има шта и да се подели: предузећа и компанија има довољно, а још и раде. Уз то на руку им иду и медији који су им наклоњени. Да, Коломојски и Донбас сматра искључиво као индустријску територију, која може да донесе корист. А људи им тамо и нису посебно потребни- могу се просто довести неки други. Зато, јасно је, нема проблема са тим што се убија локално становништво.

Директор Института руске емиграције Сергеј Пантелејев сматра да је велики проблем Украјине је у томе, што се споља гледано, она настала као резултат борбе олигарских група:

- То су били типични сукоби олигарха, током којих се накупљао првобитни капитал, током тих сукоба се делила совјетска имовина и развој украјинске добростојеће елите се остваривао кроз регионалне кланове. Дњепропетровска група је била својевремено једна од најјачих. Донски клан у последње време при Јануковичу је заправо водио политику. Када је дошло до лома тог система, захваљујући управо тим олигарсима, почела је поновна прерасподела имовине.

Власник групе „Приват“ Коломојски је, по мишљењу Сергеја Пантелејева пренео систем клановских борби у практичну политику. Зато при садашњим околностима, када елита разматра територију државе као извор богатства- не може се очекивати ништа добро. И назнаке о томе да ће доћи до потписивања споразума о придруживању са ЕУ само ће долити уље на ватру. Јаке везе са Русијом ће ослабити а олигарсима ће остати да црпе оно мало што је остало међу становништвом. Украјински политиколог Јуриј Городненко сматра да у условима прерасподеле имовине, нема светле будућности у Украјини:

- Ратови кланова се код нас воде већ 20 година. Мало се смире, па поново актуелизирају. Ако погледамо кроз историју, Павел Лазаренко је био највећи олигарх. Данас га се већ нико не сећа. Био је читав низ других олигарха. Шта је данас са њима? Постали су жртве обрачуна кланова. Данас се у сенци рата и политичких потреса, сукоби међу клановима виде још израженије. Али, ти сукоби су актуелни све време.

Управо данас, у контексту крвопролића и фактичког нестајања украјинске државности у њеном претходном виду као таквом, ова прерасподела имовине делује посебно цинично. Али, главно је да се полтичари мало разликују од олигарха. Они су и у „претходном животу“ доказали своју несталност. Ипак држава, са све данашњим руководством које је на те позиције поставила револуција, дошла је до те трагичне кризе у својој краткој постсовјетској историји. А пошто су они и даље на челу, не би требало очекивати позитивне измене.

Читајте више на Украјина из минута у минут