ДАНАС ЈЕ 21. СЕПТЕМБАР МЕЂУНАРОДНИ ДАН МИРА ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА МИРА ПОРУКА : СТОП - РАТОВИМА !

 ДАНАС ЈЕ 21. СЕПТЕМБАР  МЕЂУНАРОДНИ ДАН МИРА

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА МИРА  ПОРУКА : СТОП - РАТОВИМА !


У ЗЕМЉИ ГДЕ СЕ РАЂАЈУ ПОСМРЧАД

У земљи ратова, деца се рађају после очеве смрти, зову их посмрчад,
рађају се на царски рез. Небо им пресеца пупчане врпце
у руке их прихвата бабица и дарује сиротиштима...
Очи им најтужније, радиоактивне, сијају у мраку, они су првенци и првород,
предодређени су да носе гас - маске, да се заштите од тровача,
њима је хелијум и кисеоник једини спас,
док босоноги корачају, минираним пољима рата...

Они не знају где су им гробови очева , детињство им уљези отели...
Од њихових живота више вреди проклета нафта.
Живот после смрти, њихов је једини Дародар, осуђени да дишу на цевчице,
чак и материцу која их је на свет изнела поједе рак...
Молитва за мир, њима је загрљај Неба место где се бескућник скрива од кише.
Моћне дрвосече исекоше шуме, чије су крошње платна неба,
ко кичице сликарске.
Ту нема кисеоника , ту се бори за дах.

У земљи ратова деца се рађају после очеве смрти , рађају се сирочад.
Њихове мајке наричу, гледајући облаке,
што се крећу у правцу кретања сказаљки
сата.Кад би се сви ратови света претворили у један јаук,
пробили би звучне зидове далеких сазвежђа ...
Небо је звучник.
Кад се роди истоданче, живота и смрти на тромеђи ратова,
да светлуца кроз живот као опомена,
да га региструју сви радари света.
Житна му поља затрована отровима рата...
Не памти оца бранитеља, копача ровова.
У току је трансфузија, пресипање крви,
 из  жиле живог човека у жилу мртвог. Неуспела реанимација...
Овде се рађају мртви, небо им талисман.
Злотвор им узорао њиве касетним бомбама.

О земљо моја, непроклијало семе, неће ти родити земља изуједана.
Мени је данас затруднела песма и рађа стиховима, мајки лелекача .
У мојим сиротиштима живе деца рођена после очеве смрти.
ожигосана пре рођења.
Питање је дана кад ће их појести рат,
док корачају кроз живот светлуцајући.
У њиховим очима не сија сунце....
Дајте им ваздуха....
Песме ми нецензурисане....
Овде се рађа посмрче са спрженим оцима хемикалијама рата,
из светских лабораторија смрти...
Јуче Сирија , данас Србија ,
хоће ли икад прогледати човечанство,
хоће ли прогледати Јустиција !?

Ваздуха хоћу...
Рађају се двоглави и богаљи, радијација им лична карта...
Даруј им Боже , живот љубави, Дародар,
усвоји заморчад нечовека,
даруј им ведро небо и сунца жар,
да из земље не ниче затровано семе ,
хемијског оружја...
Од тог хлеба испадају зуби и опада коса,
 последњи је час да се отрезни човечанство.
СТОП - ратовима  ....

Славица Јовановић  новинар и књижевник

из књиге " Златовез муња" 2014 . година