САД стварају нови систем откривања руских подморница

Вашингтон издваја средства за нови систем откривања подморница који треба да упозори на сваку потенцијалну опасност од стране Русије.

Водећа америчка војна компанија „Локид Мартин“ добиће за израду система више од 56 милиона долара. У овом тренутку познато је да ће то бити „најновији уређај за праћење“, ојачан подводним сензорима. Политиколог Данијел Патрик Велч говори шта стоји иза тога.

„Педесет шест милиона долара је ситница у поређењу са војним расходима САД који достижу више од половине билиона долара годишње. Подизање прашине око нечег тако безначајног има смисла само у својству пропаганде. Они као да говоре: ’Погледајте те зле и страшне Руса‘. Све је то неодвојиви део комплексне, добро финансиране агресивне кампање, чији циљ је да се Русија представи као извор опасности“, сматра Велч.

Ипак, предузимајући овакве мере, САД само иду стопама неких европских држава које су већ повећале војне приходе, правдајући то страхом од руске подморнице-духа.

У априлу 2015. године појавила су се непотврђена саопштења да је руска подморница примећена близу обале Северне Ирске, а пре тога близу обале Шкотске. Нису пронађени никакви докази. Шведска је предузела напоре да ухвати тајанствену руску подморницу. Као доказ присуства руског брода у својим водама, Стокхолм је показао зрнасте фотографије. Шведска је временом заиста успела да сними у својим водама руску подморницу из времена царске Русије, потонулу у време Првог светског рата. Стокхолм ипак планира да до 2020. године повећа војне расходе на више од милијарду долара. Осим тога, шведски активисти су одлучили да користе необично средство за застрашивање — „распеваног морнара“ који шаље сигнал Морзеовом азбуком.

Денијел Велч сматра да су Сједињене Америчке Државе подигле шум око лова на подморнице како би одвукле пажњу од других проблема.

„Сви партнери САД у НАТО-у, све њихове вазалне државе реаговале су исто и циљ им је био да одвуку пажњу од сопствене агресије која се манифестује у хиљаду америчких база размештених на територији више од 150 земаља света“, закључује политиколог.