Филм „Путин, Русија и Запад“ је постао сензација

 Главна тема дана је сензационално признање британских политичара. После шест година негирања Лондон је изненада потврдио: у Москви су под видом дипломата радили енглески шпијуни који су врбовали руске држављане и размењивали информације уз помоћ специјалних уређаја маскираних у виду камења. Филм-истраживање Аркадија Мамонтова је тада изазвао читаву буру емоција. Ко је и због чега дао ову громогласну изјаву у програму Би-би-сија?

Аутори документарног филма «Путин, Русија и Запад» обећавају гледаоцима да ће им «испричати истиниту причу о једном од најутицајнијих људи на свету». У филму су приказана сведочења бивших високих чиновника и дипломата који су на овај или онај начин имали везе с Русијом. Још увек није приказан, али је већ стигао да постане сензација.

Пре свега, због нових детаља о великом шпијунском скандалу који је избио у Москви 2006. године, кад су руски контраобавештајци у једном од паркова открили шпијунску опрему маскирану у виду камена. Утврђено је да су овај уређај користили радници британских специјалних служби.

И сад је саветник бившег британског премијер-министра Блера, Џонатан Пауел, у интервјуу који је дао људима, који су радили на документарном филму признао да је «шпијунски камен» заиста припадао Британцима. «Тада су нас ухватили на делу,» - каже данас Џонатан Пауел.

«Прича са шпијунским камењем је била незгодна. Ухваћени смо на лицу места. Очигледно, руске специјалне службе су унапред сазнале за то и чекале су на политички повољан тренутак,» - констатује саветник премијер-министра Велике Британије Тонија Блера од 1997. до 2007. године Џонатан Пауел.

2006. године ствар се није завршила само тиме што су из Русије прогнана четворица британских дипломата. Овај скандал је довео до значајног захлађења у односима између Москве и Лондона.

Истина, у том тренутку су британске власти категорички негирале неуспех својих шпијуна.

«Плашим се да ћете од мене добити само излизано «никад не коментаришемо питања везана с безбедношћу», осим случајева кад то желимо да учинимо. Мислим да што се мање о томе буде говорило, тим боље,» - рекао је тада у закључку премијер-министар Велике Британије Тони Блер лично.

Пет година касније Џонатан Пауел је одједном одлучио да подели с новинарима ове тајне. Нису јасни разлози за такву отвореност. Истовремено, нема основа за то да се не верује његовим речима, зато што је Пауел заиста био у најближем окружењу британског премијера. Радили су заједно од 1995. године, након што је он предводио предизборни штаб Тонија Блера. А 1997. године, после победе на изборима, постао је шеф канцеларије кабинета министара. И био је један од најбоље обавештених чиновника у британској влади. Специјалне службе Велике Британије користе формулацију, стандардну у таквим случајевима – «без коментара».

Британска обавештајна служба је безусловно у шоку. Ради се о једној од најконзервативнијих специјалних служби света у погледу чувања сопствених тајни. У МI6 би овакви подаци остали у рубрици „врло поверљиво“ минимум тридесет година, а и после тога тешко да би неко могао да дође до њих.