Таоци политичких митова

Европска унија је увела забрану на куповину иранске нафте од 1. јула. Техеран је одлучио да узврати ударац. Осим, Француске и Велике Британије, којима је већ обустављена испорука горива, у наредним данима ће, још неке земље ЕУ остати без овог иранског деривата. Овом мером, Техеран жели да отежа земљама ЕУ, стварање залиха нафте, после увођења ембарга. Стручњаци, усвајање нафтних санкција против Ирана сматрају самоубиством: да допуни своја складишта нафтом, Европа једноставно нема са чим.

Министар енергетике Исламске Републике Ростам Гасеми је изјавио, да његова земља није уопште забринута због наметања санкција од стране Европе. Као снабдевач сировина, међу члановима Организације земаља извозница нафте (ОПЕС), Иран је на другом месту, после Саудијске Арабије.

20 % својих потреба за нафтом, ЕУ увози из Ирана: то је скоро 30 милиона тона. Такође међу највећим потрошачима иранског црног злата су још и Кина, Јужна Кореја, Индија и Јапан. Они, за разлику од САД и Европе, никакве забране против Техерана неће уводити. Шеф руске компаније «Транснефть», Николај Токарев изјавио је, да су санкције на иранску нафту за ЕУ - "Харакири." Ево какво је мишљење директора фонда за националну енергетску безбедност Константина Симонова.

ЕУ се нашла у тешкој ситуацији. Надоместити сву количину иранских залиха биће веома тешко. Посебно, јер они нису равномерно распоређени широм Европе. У неким земљама увоз деривата из Ирана прелази 30 %. То су: Грчка, Италија, Шпанија, које су и тако највише погођене кризом. На кога рачуна Европа? На Саудијску Арабију, која ће нагло повећати производњу и затворити ту празнину. Али, Иран има моћ да блокира Ормуски мореуз, и гас из Саудијске Арабије се неће појавити на светском тржишту, као ни течни природни гас из Катара.

Иран може надоместити губитке од престанка испоруке ЕУ на рачун Кине и других земаља, рекао је експерт Сергеј Пикин.

Кина је један од највећих потрошача нафте и гаса. Ако буде хтела, кинеска страна, би могла узети ону количину, која не може бити испоручена у Европску Унију. Наравно, мора се узети у обзир да ће светска заједница, ЕУ и САД вршити притисак на Кину. Али се она обично држи независног правца у спољној политици.

Европа, следећи за САД постаје талац митова створених од стране политичара. Доказ о војном карактеру Иранског нуклеарног программа, још се није појавио. А у Паризу, Лондону и Вашингтону се све више говори о отварању стратешких резерви нафте да би се зауставио раст цена бензина. Американци су веома незадовољни са текућим пораста цене горива. Одбацујући иранску нафту, ризикују и европски политичари: бензин поскупљује. Међутим, махнити притисак на "неодговорни" Иран изгледа прелази све границе здравог расуђивања.