Русија је спремна да проучи Брахимијеве иницијативе

Савет безбедности УН мора да реагује на ситауцију у Сирији која се стално погрошава. Ово је изјавио специјални представник УН и Лиге арапских држава Лахдар Брахими после затвореног заседања СБ. Он је позвао да се оконча ситуација када због одустства јединства о регулисњу сиријског проблема УН фактички ништа не чине.

У кулоарима затвореног заседања СБ УН сазнало се да је Лахдар Брахими дао 5-6 предлога који, по његовом мишљењу, могу да учине делотворним договоре у Женеви од 30. јуна 2012. године. Москва је спремна да проучи ове иницијативе. При томе стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин није искључио да они могу да постану основа резолуције СБ о Сирији.

Ових дана Москва је потврдила свој став – договори у Женеви остају база за решавање сиријске кризе. То је признао и Лахдар Брахими. Ови договори претпостављају стварање услова за дијалог Дамаска са опозицијом, формирање прелазне владе и решавање питања боравка председника Башара Асада на власти. На то је скренуо пажњу политиколог интернет-портала Регнум Станислав Тарасов:

- И тако механизам постоји. Али нажалост, претходна администрација САД коју представља бивши државни секретар Хилари Клинтон, Турска, низ других држава подвргли су ревизији овај споразум.

На крају се ситуација у Сирији заоштрава. При томе, како је признао Лахдар Брахими, ни једна од земаља суседа није осигурана против последица ескалације кризе. Копредседник руског комитета солидарности са народом Сирије Олег Фомин поделио је ову забринутост специјалног представника УН и Арапске лиге и навео најслабија места у зони дестабилизације:

- То ће се негативно одразити на судбину палестинског проблема, зато што је Сирија увек била најдоследнији присталица права Палестинаца на државност. Ту је и Либан, предходница Сирије. Они до недавно нису имали чак ни амбасада, постојали су посебни односи. Либан је директан наставак Сирије. Ако падне Асадов режим, започеће међуконфесионална борба у Сирији, а Либан неће издржати, он ће такође доспети у огањ међурелигиозне борбе. И, наравно, Турска. Преко курдског питања заоштриће се унутарполитички положај ове земље. Курди представљају значајну снагу у Сирији и Турској, међу њима постоје одређене везе.

Ескалација кризе у Сирији подстиче токове избеглица. Њихов број је већ премашио 700 хиљада људи и наставља катастрофално да расте. Турска, Ирак, Јордна и Либан више не излазе на крај са овим хуманитарним проблемом. Међународна донатроска конфренција у Кувајту која се одвија у среду планира да сакупи милијарду и по долара, између осталог за помоћ избеглицама. Русија учествује у њеном раду заједно са представницима око 60 земаља и међународних организација.