„Минхенски споразум“: први корак ка Другом светском рату

Минхенски договор – тако су историчари назвали састанак који је био одржан пре 75 година у Немачкој. 29.и 30.септембра 1938. године у престоници Баварске сусрели су се шефови владе Енглеске, Француске, Немачке и Италије. Председнике Чехословачке, о чијој се судбини расправљало, као ни СССР у Минхен нису позвали. Састанак је фактички постао један од првих корака ка Другом светском рату.

Као што је познато, свој пут ка „светској доминацији" Хитлер је почео „аншлусом“ Аустрије 1938. Добио је ово лако, и одмах је обележио следећи циљ. Чехословачка, после распада Аустро-Угарске, постала је једна од најпросперитетнијих земаља у Централној Европи. На њеној територији су се налазила најважнија индустријских предузећа, уз то се мора рећи да од 14 милиона становника, било је око 3 милиона Немаца који су живели у Судетској области.

Почетком 1938. године, Хитлер је поставио своју восјку ближе чехословачкој граници. Совјетски савез и Француска су упозорили Немачку, да изврши своје обавезе у односу на Праг. Међутим, Лондон је рекао да не може да гарантује подршку Британије у случају немачке агресије против Чехословачке. Инспирисан неодлучношћу британске владе, Хитлер је у својим плановима одлучио да се ослони на „пету колону",састављену од судетских Немаца и про-нацистичку Судетску немачке партије. По његовом наређењу, лидер странке Хенлејн изнео је низ тврдњи о основаности наводног одбијања суверенитета Чехословачке над Судетским регионом (24. април). 30. маја Хитлер је дао тајне налоге за спровођење „Грун" најкасније до 1. октобра 1938.

Париз је, узгред, дуго глумио главног миротворца. Француске дипломате, заједно са британским колегама покренули су буру активности поводом припрема јавног мњења за предстојеће договоре са Хитлером. И 18. септембра уследио је англо-француски ултиматум Прагу о предаји дела чехословачке територије Немачкој. Хитлер је уверавао Чемберлена: ако судетски немачки проблем буду решен, онда он неће имати даљих територијалних претензија у Европи. Лидери три земље Чемберлен, Даладје и Мусолини - састали су се са Хитлером у Минхену 29. септембра. 30. су потписали уговор - у уверењу да су својим земљама обезбедиле мир, каже израелски научник и нобеловац Израел Роберт Џон Ауманн:

- Веома често ратови почињу због неизвесности намере. Други светски рат је почео, јер су странке створиле међусобно супротан подстицај. Конкретно, то је Велика Британија у односу на Хитлера. Када је Британија пристала на поделу Чехословачке и могућности да пренесе део Чехословачке Хитлеру у пролеће 1938, она му је дала подстицај да настави са реализацијом својих агресивних намера. То је као да су му рекли, довољно је да врши снажан притисак и да прети - па да се предамо.

Британски премијер Чемберлен се вратио у Лондон после Минхенске конференције, и известио у Доњем дому: „Господо, ја сам донео мир нашој генерацији." Међутим, он је донео рат, а не мир. „Минхенски споразум" Хитлеру је ослободио руке. А Совјетски Савез, у ствари, у то време, без савезника, био је на ивици пораза, да је Немачка почела са ударима у 1939. или почетком 40. године. Дакле, Молотов-Рибентроп,  укључивање балтичких држава у СССР била је неопходна мера. Совјетски Савез је гурао своју безбедносну линију на Запад.

Андреј Смирнов,