Украјина - вештачка држава

«Две Украјине» - југо-источна и западна – имају, вероватно, последњу шансу да наставе заједничко путовање кроз историју. То је федерализација за сада још јединствене државе на основи узајамног поштовања и пружања регионима најширих пуномоћја. На примеру једне од западних територија – Лавовске области – можемо да видимо, по чему се разликују западни Украјинци од становника југо-истока.

Политичку, менталну и културно-религиозну оријентацију Лавовске области, која се заједно са Ивано-Франковском и Тернопољском области раније називала Галичина, или Галиција, условљава њихова историја, пре свега вишевековно налажење у саставу Пољске и Аустро-Угарске. За разлику од Доњецка, Харкова или Луганска, који су пре револуције 1917. године били руски, Лавов и његова околина у извесној мери сматрају себе производом западне цивилизације. Да ли је то тако уствари – може да се суди према активистима мајдана и екстремистима радикалних неонационалистичких организација, које данас харају Украјином и састоје се од становника запада земље, између осталих, Лавовске области.

Ево како разлику између истока и запада Украјине види директор Института националних криза Николај Сорокин.

- То су апсолутно различити идентитети. Лавовска област, поред Ивано-Франковске и Тернопољске области, у току дужег времена се формирала не у великој Русији, него под утицајем Ватикана, католичке цркве, Пољске, Аустро-Угарске. Оне су биле више од 600 година одвојене од Русије. У вези са тиме њихов идентитет није ни украјински, ни руски, то је идентитет апсолутно посебне државе. То су други људи, они другачије мисле и осећају, они имају другачије стереотипе понашања.

Лавовска област у данашњим границама је формирана тек крајем 1930-их година наредбом Врховног Совјета СССР. Иначе, читава савремена Украјина је производ совјетке геополитичке «индустрије». Данас у Лавову и његовим предграђима живи више од два и по милиона људи, чији је огроман број у званичним документима уписан као Украјинци. Други по броју су Руси. Економија тог региона није чак ни међу 10 лидера. Међу запосленим становништвом највише људи ради у трговини и пољопривреди. Иначе, радикали из западне Украјине не помињу да они, њихови рођаци, суседи и познаници умногоме живе на рачун источне, индустријске Украјине. Националисти сматрају себе својеврсним патрицијама, изабраним од Бога, док рускојезично становништво – плебејима без права гласа, чије је место у руднику. Југо-исток Украјине, иначе, убедљиво доказује да не намерава да се помири са таквом ситуацијом.

Потпредседник Центра стратешких комуникација Дмитриј Абзалов сматра да су извори данашњих проблема у прошлости.

- Сам процесс формирања Украјине претпоставља различиту културну, религиозну, политичку и економску оријентацију. Претпостављало се да све те правце мора да уједини украјинска држава да би формирала представу о грађанину Украјине, као што је било учињено у Русији.

Нажалост, то се није десило. И то из различитих разлога. У вези са тиме вреди обратити пажњу на једну особину Лавовске области – повећану религиозност њених становника. Тај регион има највећи број религиозних заједница у читавој Украјини. Главно место заузимају грко-католици и православни верници Кијевске, односно, неканонске патријаршије. Широко су заступљени петидесјатници, баптисти, сведоци Јехове, адвентисти седмог дана. У тој лепези практично су одсутни представници традиционалне православне вере, што само истиче огромну, између осталих и религиозну, разлику између две Украјине. Међутим, то не значи да оне не могу да постоје у оквиру јединствене државе. У свету има више таквих примера. Главно је да се нађе прихватлива за све основа. Напори неонациста данас стварају за у то велике проблеме.

Илија Харламов,