На данашњи дан

На данашњи дан 27.06. досили су се следећи догађаји:

• 2004. године - За предсједника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.
• 2001. године - Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посјете Украјини.
• 2000. године - На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свјету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Србији и неким другим земљама, у којима се, према оцјени организатора, не поштују људска права. Србија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића.
• 2000. године - Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процјениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.
• 1999. године - У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу предсједника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.
• 1999. године - Умро, Георгос Пападопулос, лидер грчке војне хунте.
• 1997. године - Предсједник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
• 1997. године - На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.
• 1993. године - САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавјештајне службе у Багдаду.
• 1991. године - Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосјела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА.
• 1990. године - Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета предсједници Виолети Бариос де Чаморо.
• 1989. године - Умро, Џулс Алфред Ејер, енглески филозоф.
• 1986. године - Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.
• 1976. године - Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду. Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула.
• 1976. године - Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за предсједника Португала на првим предсједничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
• 1954. године - У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свјету.
• 1950. године - У ФНРЈ донјет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.
• 1946. године - Министри спољних послова СССР, САД, Велике Британије и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под њемачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.
• 1944. године - Савезничке снаге у Другом свјетском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.
• 1943. године - Амерички авиони у Другом свјетском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под њемачком окупацијом.
• 1932. године - У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.
• 1908. године - У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.
• 1905. године - Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ејзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Крстарица Потемкин“.
• 1869. године - Рођена, Ема Голдман, литванска анархисткиња.
• 1846. године - Рођен, Чарлс Стјуарт Парнел, ирски политичар.
• 1844. године - Џозеф Смит, амерички вјерски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис.
• 1838. године - Рођен, Банким Чандра Чатерџи, индијски писац.
• 1829. године - Умро, Џејмс Смитсон, енглески хемичар.
• 1801. године - Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
• 1743. године - У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у битци.
• 1693. године - Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.