На данашњи дан

На данашњи дан 10.07. досили су се следећи догађаји:

• 2001. године - Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара).
• 2000. године - У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.
• 1999. године - Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група инволвираних у сукобе.
• 1995. године - Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Цхи.
• 1994. године - Леонид Кучма победио је на предсједничким изборима у Украјини.
• 1992. године - Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.
• 1976. године - Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.
• 1973. године - Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.
• 1962. године - Из Кејп Каневерала лансиран је први амерички телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.
• 1953. године - Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан.
• 1943. године - Англо-америчке трупе у Другом свјетском рату искрцале су се на Сицилију.
• 1940. године - Нападом најмање 70 њемачких бомбардера на циљеве у јужном Велсу, у Другом свјетском рату почела је Битка за Британију. Побједа британског ваздухопловства у септембру присилила је Њемце да дефинитивно одустану од инвазије на Велику Британију.
• 1940. године - Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Анрију Петену, који је током Другог свјеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.
• 1938. године - Рођен, Владимир Јорга, универзитетски професор, мајстор каратеа.
• 1897. године - У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.
• 1895. године - Рођен, Карл Орф, њемачки композитор.
• 1871. године - Рођен, Марсел Пруст, француски интелектуалац и писац.
• 1856. године - Рођен, Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике.
• 1830. године - Рођен, Камил Писаро, француски сликар и графичар.
• 1788. године - Рођен, Епископ Платон Атанацковић, српски епископ и писац.
• 1774. године - Након шестогодишњег рата, Русија и Турска склопиле су Кучук-Кајнарџијски мир којим је Турска изгубила Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.
• 1609. године - У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Њемачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи.
• 1584. године - Умро, Вилем I Ћутљиви, први наследни намесник Холандије.
• 1509. године - Рођен, Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла.
• 1099. године - Умро, Ел Сид, шпански национални јунак.
• 138. године - Умро, Хадријан, римски цар.