Председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић и шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер разговарали су о делокругу рада Одбора и процедури за промену Устава Републике Србије.
Јелена Жарић Ковачевић навела је да да се Предлог за промену Устава доноси у писаном облику, а да надлежни одбор утврђује да је предлог поднет од стране Уставом овлашћеног предлагача и у прописаном облику. Додала је и да надлежни одбор подноси предлог акта о промени Устава и предлог уставног закона за спровођење промене Устава председнику Народне скупштине, који предлоге одмах доставља народним посланицима. У случају да је Народна скупштина, према Уставу, дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, Народна скупштина доноси одлуку о расписивању референдума ради потврђивања тог акта.
Она је на даље објаснила је да Националном стратегијом реформе правосуђа идентификована потреба измене Устава у делу који се односи на утицај законодавне и извршне власти на процес избора и разрешења судија, председника судова, јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, као и изборних чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца, уз прецизирање улоге и положаја Правосудне академије, као механизма уласка у правосуђе. Неопходност промене Устава у делу који се односи на правосуђе потврђена је и у Стратегији развоја правосуђа за период 2020 – 2025. године, коју је усвојила Влада 10. јула 2020. године.
У Акционом плану за Поглавље 23 који је Влада Републике Србије 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године, предвиђене су конкретне радње које треба да буду примењене, а које су дефинисане у складу са препорукама Европске комисије из Извештаја о скринингу за Преговарачко поглавље 23, истакла је председница Одбора.
Шеф Мисије Савета Европе у Београду честитао је Јелени Жарић Ковачевић на избору за место председнице Одбора. Он је додао да она потенцијално има историјску улогу у овој функцији, у надгледању процеса промена Устава Републике Србије од 2006. године.
Он је такође рекао да Канцеларија Савета Европе у Београду нуди експертизу спроводећи 14 пројеката у области људских права, борбе против прања новца и корупције, слободе медија, националних мањина, недискриминације, владавине права и локалне самоуправе. То обухвата и заједнички програм Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility” , који је оријентисан на испуњење захтева и спровођење реформи у области људских права, владавине права и демократије ради усаглашавања са европским стандардима и у оквирима процеса проширења Европске уније.
Флесенкемпер је истакао да је Канцеларија Савета Европе у Београду спремна да помогне Народној скупштини Републике Србије у свим процесима, укључујући учествовање на јавним слушањима и пружање информација широј јавности о стандардима Савета Европе.
M. H.
(parlament.gov.rs)
.jpeg)
