Zateknem se pre par dana u Nišu, kad, ispred velikog marketa, stariji gospodin uredno slaže u automobil desetak paketa zejtina: "Nisu mi dali više, šta da radim... Doći ću sutra sa sinom, pa još po deset da uzmemo".
Iako ovakve scene podsećaju na početak pandemije 2020, kada su se pravile zalihe svega, a najviše toalet papira, jasno je da su uticaj tabloidnih medija, i na prvom mestu neodgovorne izjave političara (političara, jednina) krivci za ovakvu situaciju. Na Twitteru se već mesecima ljudi slikaju sa paketima šećera, brašna i zejtina, uz komentare tipa 'imam svega, zainteresovane poruka u inbox'. Devedesetih se nisu pravile zalihe, jer nije imalo ni od čega - prodavnice su tada bile prazne. Danas, kada živimo u zlatnom dobu, skoro svako može da ima mali magacin osnovnih životnih namirnica.
Inače, većina ljudi ne zna zašto se samo u Srbiji danas za suncokretovo jestivo ulje korisri naziv 'zejtin'. Naime, 'zeytinou' je stara arapska reč za sve vrste masline koje su još u vreme Rimskog carstva masovnog uzgajane širom Mediterana. Vremenom, ovaj termin je počeo da se koristi za sve vrste biljnih ulja, a u vreme Osmanskog carstva je korišćen i za mirisna ulja poreklom iz tadašnje Indije i Kine. Proizvdonja suncokretovog ulja je na ovim prostorima krenula relativno skoro. Posle prvog svetskog rata, prva prerada suncokreta je pokrenuta u Vrbasu. Nakon drugog svetskog rata, fabrika ulja 'Vojvodina' je proširena i dobila je ime 'Domaća', a 1969 je ime promenjeno u 'Vital'. Pedesetih i šezdesetih godina je suncokretovo ulje promovisano kao daleko zdravije i bolje od korišćenja svinjske masti, a na tržištu se ponovo počeo koristiti stari turski naziv - zejtin.
Izvori su prošli, a rat u Ukrajini besni nesmanjenom žestinom. Srbija je, na žalost ili na sreću (zavisi iz kog se ugla gleda, a i ko gleda) jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji (mada jeste Belorusiji). Iako sankcija nema, zejtina - barem za sada - ima. A i ako ga ne bude, uvek možemo pozajmiti od komšije, iz ličnih zaliha.
Ivan Trajković