Изјаве Милошевића и Лукашенка после разговора у Београду 14. априла 1999.
Милошевић је изјавио следеће:
„Најпре да изразим велико задовољство због посете председника Белорусије господина Лукашенка, чији долазак у Београд на челу државне делегације Белорусије ми оцењујемо као знак велике солидарности белоруског народа и руководства Белорусије са народом Југославије у ово тешко време, када је Југославија, читава наша земља, изложена злочиначкој агресији НАТО-а.
Та агресија правда се бригом о људским правима, а крше се сва људска права и све норме међународног правног поретка. Да иронија буде већа, говори се о правдању ескалирања агресије због кредибилитета, како кажу, НАТО-а. Ја не верујем да постоји и један човек на земљиној кугли који сматра да се кредибилитет стиче убијањем. Убијањем се може стицати само кредибилитет убица.
У овој агресији којој смо изложени, ми имамо само један излаз, а то је да своју земљу бранимо. Ја желим да кажем у име свих грађана наше земље да ћемо ми своју земљу одбранити.
Што се тиче политичког решења проблема на Косову и Метохији, ми сматрамо да је политичко решење једини могући пут изласка из кризе која тамо постоји. Наша позиција је да се само мирним путем, политичким процесом, могу обезбедити стабилан и праведан мир, решења која ће бити праведна, хумана, за све националне заједнице, за све грађане који живе на Косову и Метохији. Ви добро знате да је наш принципијелни прилаз заснован на принципу равноправности грађана и равноправности националних заједница. То значи – наш прилаз је мултиетнички, мултикултурни, мултирелигијски. Дакле, прилаз који подједнако води рачуна о свим грађанима и свим националним заједницама на Косову и Метохији, без обзира на њихову националност или њихову вероисповест и било какво друго етничко опредељење. Зато је апсурд да на крају двадесетог века било ко у цивилизованом свету може да се колеба између тог приступа – мултиетничког, мултикултурног, мултирелигијског – и једног нацистичког приступа који фаворизује једну нацију и жели да је наметне као господара свих других националности.
Ми верујемо да ће овакав прилаз, који има у виду равноправност свих националних заједница, бити основа за праведно и трајно решење на Космету. На тој основи ми водимо политички процес и на тој основи воде се разговори између представника влада Србије и СРЈ са представницима косметских Албанаца. Сматрамо да ти разговори треба да буду директни. Они се, као што знате, већ и воде директно и сматрамо да ће само на тај начин, дакле, директним разговорима између оних представника националних заједница који живе на Косову, моћи да се на прави начин реше проблеми на Косову и Метохији. Проблеме треба да реше људи који живе у тој покрајини, а не неко са стране било каквим наметањем решења.
Наше опредељење је мир, наше опредељење је равноправност људи и равноправност националних заједница. На том опредељењу ми ћемо истрајати. Сматрамо да је право и правда и на једном и на другом опредељењу на нашој страни. Сматрамо да је већа подршка читавог слободољубивог света оваквом нашем опредељењу.
САВЕЗ РУСИЈЕ, БЕЛОРУСИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ
Желео бих да кажем да смо председник Лукашенко и ја имали прилике да подробно размотримо питања која се тичу Савеза Русије, Белорусије и Југославије. Вама је добро познато да је наш савезни парламент на заједничкој седници оба већа, без иједног гласа против, донео одлуку о приступању СРЈ Савезу Русије и Белорусије. Ја сам данас председнику Лукашенку уручио званична писма упићена њему, у својству председника Белорусије, али и у својству председавајућег Савета Русије и Белорусије, те званично писмо за председника Руске Федерације Бориса Николајевича Јељцина.
Ја очекујем од председника Лукашенка и председника Јељцина да се поступак којим се тај савез реализује спроведе у складу са интересима народа три земље и у складу са опредељењима која из тог проистичу. Оцењујемо обојица да је то један велики историјски корак у интересу развоја стабилности, безбедности, економског, културног, технолошког и сваког другог развоја на прагу новог века. Верујемо да ће тај савез показати своју виталност у годинама које долазе и на почетку века који је пред нама.
На крају желим да кажем да смо разговоре водили и о текућим међусобним економским односима, који су врло интезивни и имају сталну узлазну путању, у чему смо постигли и одговарајуће конкретне договоре у разговорима које су водили надлежни министри, који су чланови делегација на обе стране.
Желим на крају да захвалим председнику Лукашенку на овој посети, на великој подршци, на израженом пријатељству, солидарности и да изразим уверење у нашу заједничку будућност Европе без наметања диктата, Европе слободних грађана и Европе равноправности. Ми ћемо се заједнички за такву Европу борити, јер она подједнако припада свим народима и земљама које је сачињавају.“
Потом се новинарима обратио председник Лукашенко:
„Наш циљ је био да допринесемо мирном решењу овог сукоба, у складу са циљевима председника Милошевића и надама југословенских народа. Ја сам се апсолутно у то уверио да председник Милошевић жели решење ових проблема, и уопште свих проблема, само мирним путем.
Најважнији резултат данашњег сусрета је што сам сазнао и уверио се, и за оне са којима ћу касније разговарати, где је граница преко које Југославија никад неће одступити идући ка компромису у решавању југословенске кризе. Могу отворено да кажем да је тај став Југославије садржан у следећем: Југославија је спремна да прими на територију Косова цивилне посматраче Организације Уједињених нација из држава које нису биле повезане са агресијом на Југославију. Значи цивилна лица, а не припадници војних, полицијских или полувојних формација из држава НАТО, које данас учествују у бомбардовању Југославије.
Према томе, то је граница преко које Југославија никад неће одступити и председник Југославије је одговорио на сва моја питања, која можда нису увек била коректна, али ја као пријатељ имао сам право да их поставим. Поново подвлачим да се ново састоји у томе што је председник Милошевић одредио ту границу преко које он и његов народ никад неће одступити – то је целовитост Југославије, једнакост свих грађана који живе и који су живели на територији Југославије, то је учешће цивилних лица у посматрању извршења политичког процеса на Косову и Метохији, без учешћа оних земаља који бомбардују Југославију.
Ми се са размевањем односимо према овоме ставу и у наредним данима размотићемо све предлоге које је изложио председник Милошевић у разговору с белоруском и руском страном, јер током ове посете ја сам предстаљао и став Руске Федерације, чији су ме председник и премијер замолили да пренесем југословенској страни, што сам ја и урадио.“
На крају треба подсетити да је приликом доласка белоруског председника Лукашенка у Београд, НАТО одбио да му нису гарантује безбедност. Упркос томе, авион се са делегацијом Белорусије се ипак упутио за Београд, а током шесточасовне посете два пута су одјекивале сирене за ваздушну опасност. Белоруски лидер је такође посетио војну болницу и обишао објекте који су страдали од НАТО бомби.
Припремио: Душан Опачић – Братство
- Извор
- Танјуг
- / vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Милошевић
- Белорусија
- Србија
- Југославија
- 1999
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Остале новости из рубрике »