„Медији као оружје рата – напад на Кијевско-печерску лавру“

У организацији Србско-руског братства, Покрета за Србију и Центра за медијске стратегије из Ростова на Дону у Београду је одржан округли сто под називом „Медији као оружје рата – напад на Кијевско-печерску лавру“, на којем су учесници говорили о улози медија у савременим сукобима, информационим операцијама, хибридном ратовању и положају православне цркве током рата у Украјини.

Скуп је отворио модератор Горан Шимпрага, који је оценио да је „прва жртва сваког рата истина“ и подсетио на, како је рекао, примере медијских манипулација током ратова на простору бивше Југославије, наводећи случајеве Маркала, Рачка, Сребренице и других догађаја који су, према његовим речима, имали снажан пропагандни ефекат. Он је направио паралелу са догађајима у Украјини, посебно помињући Мајдан, трагедију у Одеси 2014. године и догађаје у Донбасу, оцењујући да се слични обрасци информационог деловања примењују и данас.

Први говорник, пензионисани амбасадор Владимир Кршљанин, изјавио је да су Србија и србски народ међу највећим жртвама медијског рата у савременој историји. Он је оценио да су ратови деведесетих година представљали почетак ширег геополитичког сукоба, у којем су, према његовим тврдњама, медији коришћени као средство за демонизацију Срба, док је сличан образац, како сматра, касније примењен и према Русији. Кршљанин је навео да између догађаја у бившој Југославији и данашњег сукоба у Украјини види бројне паралеле, пре свега у начину вођења пропаганде и коришћењу информационих технологија за обликовање јавног мњења.

Директор Центра за медијске стратегије из Ростова на Дону Марк Биков говорио је о оштећењу Успенског сабора у Кијевско-печерској лаври. Он је изнео став да се радило о унапред припремљеној информационој провокацији, тврдећи да су поједини медији објавили унапред припремљен наратив којим је одговорност приписана Русији.

Као аргумент навео је околности извештавања светских медија, као и тврдње појединих блогера и руских извора да је објекат погођен ракетом система „Патриот“. Истовремено је оценио да међународни медији недовољно проверавају информације са ратишта и позвао новинаре да самостално истражују догађаје пре објављивања закључака.

Путем видео-обраћања учесницима се обратио и др Андреј Манојло, водећи научни сарадник Института за научне информације Руске академије наука. Он је рекао да савремени информационо-хибридни ратови имају за циљ не само политичко, већ и духовно слабљење противника, оцењујући да се православна црква налази међу главним метама таквих операција.

Манојло је навео да је инцидент у Кијевско-печерској лаври искоришћен као део шире пропагандне кампање, уз тврдњу да се слични обрасци могу уочити и током НАТО интервенције против тадашње Савезне Републике Југославије.

Експерт за информационе и хибридне претње Артјом Јакушевски оценио је да су медији и друштвене мреже постали једно од главних оружја савремених сукоба. Говорећи о случају Кијевско-печерске лавре, рекао је да техничке анализе, према његовим тврдњама, не потврђују верзију о руском ракетном нападу, већ да указују на другачији сценарио.

Он је упозорио да се, према његовом мишљењу, војне инциденте све чешће прате унапред припремљене медијске кампање чији је циљ обликовање међународне перцепције пре него што буду објављени резултати евентуалних истрага.

Новинар Бојан Билбија говорио је о дугогодишњем праћењу догађаја у Русији и Украјини, подсећајући да је још пре више од деценије писао о деловању ултранационалистичких организација у Украјини. Он сматра да је сукоб дуго припреман и да је информациони рат постао једнако важан као и борбе на терену. Говорећи о оштећењу Кијевско-печерске лавре, Билбија је изразио сумњу да би руске снаге намерно гађале објекат који има велики верски и историјски значај за Руску православну цркву, оцењујући да се инцидент користи у пропагандне сврхе.

Политички аналитичар Небојша Малић фокусирао се на начин функционисања савремене пропаганде. Он је оценио да се у информационом рату често не води борба чињеницама, већ емоцијама и наративима који обликују перцепцију јавности. Као карактеристику пропагандних операција навео је брзо формирање медијске слике непосредно након појединих догађаја, оцењујући да се одговор заснован искључиво на чињеницама често појављује прекасно да би променио већ формирано јавно мишљење. Малић је рекао да је брзина реакције у савременом медијском простору постала један од кључних елемената информационог рата.

Током конференције више говорника указало је на значај развоја сопствених медијских капацитета и потребу за, како су навели, ефикаснијим одговором на пропагандне кампање у дигиталном простору. Заједничка оцена учесника била је да се савремени сукоби више не воде искључиво на ратишту, већ и кроз медије, друштвене мреже и информациони простор, због чега контрола наратива постаје важан део укупне стратегије држава и политичких актера. Учесници су истакли да је неопходно развијати критички однос према информацијама и посветити већу пажњу провери чињеница пре њиховог пласирања у јавност.