Срце велико и чисто

Када неко са 13 година иза себе има преко 20 награда и признања освојених на пјесничким конкурсима, онда се за њега може рећи не само да је успјешан, већ и изразито талентован. А, управо таква је, скромна и ненаметљива, ученица VII разреда подгоричке О.Ш. "Павле Ровински", Јелена Дујовић. Само ове године четири пута је освајала значајна признања из области дјечјег стваралаштва - диплому "Витез" на петом Београдском фестивалу писаца за дјецу "Витезово прољеће", затим диплому "Невен" на 19. Невеновом фестивалу писаца за дјецу у Савином селу, Прву награду на Фестивалу хумора за дјецу у Лазаревцу, те Прву награду Удружења црногорских писаца за дјецу и младе на фестивалу одржаном у Даниловрграду.
Таленат за поезију код ње је уочила њена наставница Сенка Боричић, а помогла јој да га даље развија њена наставница језика професорка Весна Вујичић. Ипак, како наглашава Јелена, за развијање љубави према поезији најзаслужнији је њен дјед Миомир Дујовић, професор српског језика.
- Прије него сам почела да читам и пишем вољела сам да илуструјем пјесмице које су ми читали. То и сада понекад радим, без обзира да ли је ријеч о мојој или пјесми неког другог аутора. Како сам почела да читам и пишем прије поласка у школу, прву пјесму написала сам већ у 1. разреду. Али, тада су то углавном биле краће форме - каже Јелена. Објашњава нам да је инспирише свакодневни живот, школа, наставници, другови из одјељења, свијет око ње, оно што доживљава...
- Трудим се да створим риму, али то ми не полази увијек "за руком". Зато моје пјесме често имају слободан стих. А, можда је то зато и што волим савремену поезију и дјела савремених књижевника Пере Зупца, Душана Ђуришића, Слободана Станишића, Мома Драгићевића, Љубивоја Ршумовића... и многих других. Волим и прозу, али поезија ми је ближа, јер допушта више слободе - каже Јелена, додајући да јој се чини да поезија не подлијеже крутим правилима.
Како прича, не воли питања типа - "зашто и како то да још увијек немаш компјутер", али, зато, како каже, воли да прича о процесу писања. Не воли питања личне природе.
- Награде ми пуно значе. Оне су подстрек да наставим са писањем. Инспиришу ме да пишем још и више. Иначе, често родитељима и наставницима дајем да прочитају моје пјесме. Цијеним њихов суд и критику. Јер, њихова критика најчешће је упућена са добром намјером - да би пјесма била још боља. Зато, размислим о њиховим предлозима. Ипак, често се деси да урадим по своме, оставим пјесму без дорађивања, не уважим критику родитеља и наставника, и чини ми се да сам до сада углавном била у праву - каже Јелена, а свједоче награде, као и пјесме објављене у бројним дјечијим часописима.

Подршка другара и наставника

Како каже, често јој се због учешћа на фестивалима поезије деси да изостане и по три дана из школе. А, наставни програм је прилично обиман. Због напорних путовања често се поштено ни не одмори. Ипак, наставници и директорка, Маријана Папић, увијек јој изађу у сусрет. Има њихово пуно разумијевање. Наравно, како каже, и она се труди да пропуштено надокнади. Велику подршку пружају јој и другови из школе. Њима је посветила неколико стихова:

"Пријатељ или друг
Значи ми исто,
Али мора да има
Срце велико и чисто,
Да помоћ другоме пружи
И да се без интереса дружи."

Ускоро прва збирка пјесама

Занимало нас је како се десило да с обзиром на велики број написаних и публикованих пјесама, још увијек није објавила збирку.
- Ових дана почеле су припреме за издавање моје прве збирке. Издавач ће бити моја школа, а књига би из штампе требало да изађе крајем децембра. Иако имам пјесама и за двије збирке, до сада је нијесам издала само због недостатак финансија потребних за све оно што прати технички дио тог посла. За сада, радни наслов моје прве књиге је "Свијет око мене" - каже Јелена, захваљујући се својим наставницима на подршци коју јој пружају и на овај начин.