„Босански језик“?

Наслов    Одговор: Komentar na izjavu g-dina Zbiljića
Од   Звонко Илић
За  Daniela K
Одговори  31@србскаћирилица.срб
Датум   11.5.2012. г.   20:09 ч.
 
Поштована госпођо Крнетић,
 
Постоје више Удружења Ћирилица...
Збиљић није члан нашег Удружења...
Надам се да знате и ставове Александра Белића из времена кад није имао под грлом нож србских удбаша!
 
https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/715/category/VukovaZaduzbina
 
 
Срдачан поздрав
 
Звонко Илић
 
Дана 11-05-2012 16:06, Daniela K пише:
 
Поштовано Удружење за заштиту ћирилице,
 
 
 
Везано за промоцију новог издања Правописа србског језика, жељела бих да упутим критике на рачун изјаве г-дина Збиљића, предсједника Извршног одбора Удружења за заштиту ћирилице.
 
Потпуно је ПОГРЕШНО и крајње НЕНАУЧНО становиште које влада, нажалост, већ
дуги низ година, почевши од грађанског рата на просторима бивше СФРЈ,
да су се издиференцирале три варијанте србског језика. Молим Вас, никада нису
постојале те наводне три варијанте србског језика.
 
Као што се зна, након пада Српске деспотовине (1459. године), србски језик
је доживио велику географску распрострањеност какву можда никада прије тога.
Наиме, србски језик је постао један од дипломатских језика у Југоисточној
Европи, којим су се служили не само турски султани и војни заповједници у
србским областима, него и мађарски и румунски владари. А доказано је и то да
су од 1396. године турски функционери из србских подручја водили
кореспонденцију на србском језику. Будући да је турска царевина у то
доба била веома моћна, могла је да временом промијени такву ситуацију и да наметне
употребу свог језика. Чињеница је да се није десило. Враћајући се на тему и
имајући у виду претходно поменуто, молим г-дина Збиљића да ми објасни у којем
тренутку наше историје су се издиференцирале три варијанте србског језика.
 
Питам се како је могуће да се ни дан-данас још нико није огласио по питању
тзв. „босанског језика“, вјештачког назива који вријеђа све Србе, а поготово
нас који потичемо из Босне и Херцеговине? Да ли, можда, знате да на
унивезитетима у БиХ постоји Катедра за босански језик и књижевност?! Крајње је недопустиво да једна научна институција прихвати проучавање нечега што уопште нема статус језика, а још више чињеница да србски лингвисти нису дигли глас против тога на међународном нивоу! Заиста, велика је срамота за српске линвгисте што
ниједног јединог тренутка нису оспорили постојање тзв. „босанског језика“,
знајући врло добро да се ради само о једном у низу дијалеката који се говоре на територији Републике Босне и Херцеговине. Уосталом, не постоји ниједан валидан разлог да се призна и у употреби користи термин „босански језик“, него „босански
дијалекат“. Да су господа лингвисти србског језика спровели било какво
истраживање на терену, па и оно најједноставније, увидјели би да се говор босанских
муслимана насилно промијенио последњих година и да они сада користе ријечи
преузете из хрватског језика (нпр. „опћина“), умјесто србских ријечи које су сасвим
природно употребљавали прије грађанског рата (нпр. „општина“). Значи ли то да је комбинација српске и хрватске граматике је дала тзв. „босански језик“?!
 
Ако се толико залажете за очување србског језика (а не само ћирилице) и
ако толико предано радите на ширењу свијести о његовој важности и вриједности,
онда Вас све молим, и као грађанин и као лингвиста, да урадите нешто више у
вези поменутог питања. Ниједан језик, па ни србски, није спутан ни дефинисан политичким границама. Немојте да затварате србски језик у кавез одређен територијама
Републике Србије, него проширите видике и узмите у обзир СВЕ просторе
на којима се говори србски језик. И сходно томе, научно оповргните постојање
вјештачке и срамне творевине назване „босански језик“.
 
Срдачан поздрав
мр. Даниела Крнетић