Звезде над Донбасом

И тако је завршен фестивал фантастике „Звезде над Донбасом“, који сам посетила други пут. Желим одмах да се захвалим Јавној комори ДНР-а, која је организовала конвенцију и позвала ме, и Јавној комори ЛНР-а, захваљујући којој је постало могуће доћи. Без њихове помоћи ништа се не би догодило.



Упркос претњи од коронавируса, све је било много веће и богатије, тако да нисам морала да се одмарам, што ми је било драго. Имала сам неколико сусрета са ученицима школа у Доњецку и Макјејевки. Морам рећи да ови сусрети нису обичан рутински догађај, већ најстварнија занимљива комуникација и покушај да се нешто научи, једни од других. Да, тачно. Ако неко мисли да зрела свезнатељица, греши. Заправо, веома се бојим давати интервјуе и разговарати са јавношћу. Стога су другови, на чија питања је требало одговорити, постали моји учитељи, а не слушаоци. И желим да им се захвалим, као и да им пожелим креативан успех и самопоуздање. Све ће сигурно успети!

Такође сам успела да навратим у посету доњецкој модној дизајнерки Светлани Топаловој и додирнем тајну, дивећи се њеној новој колекцији „Ирис“ изблиза. Сада се радујем крају пандемије како би цео свет могао да подели моја осећања ценећи ове деликатне, нежне хаљине.



А са уметницом и учесницом фестивала Маријом Волковом и оперском певачицом Аном Братус посетила сам уметнички музеј. Ако неко још не зна, у Доњецком музеју изложени су радови многих познатих уметника, па је задовољство посете загарантовано. Иначе, у једној од сала налази се експозиција посвећена Великом отаџбинском рату, која је једноставно обавезна за упознавање са њом. Јер то не можете заборавити. Никад.

Али ово је све о томе како је конвенција прошла за мене, а заправо је било много више предавања, мајсторских течајева, читања и састанака са омиљеним ауторима у програму „Звезде ...“. Свако је за себе могао да пронађе управо оно што му је занимљиво: да научи нешто корисно, научи нешто ново или само да узме аутограм. Аутограм - то такође може бити мали сан и први корак ка књижевном Олимпу.



Генерално, чини ми се да када овај фестивал не би постојао, сигурно би га требало измислити. Не само зато што је дизајниран да код деце развије љубав према читању и креативности, не. Мора постојати да би целом свету показао прави Донбас. Његове сузе када је списатељица Маринела Мондаини слушала причу о годишњој акцији „Анђели Донбаса“, током које се фењери са упаљеним свећама вину у небо како би „осветлили вечерње небо на којем су деца која су отишла“, како објашњавају деци. Искрено одушевљење пружили су им Александар Петерсон и Михаил Башаков када су ми причали о свом силаску у прави рудник. Жалосна тишина код споменика погинулима у овом рату и весела бука Булевара Пушкина у Доњецку. 

Желим да сви знају да Донбасс живи даље. Донбас ће живети. И наставиће да осветљава звезде у срцима његових становника и гостију. А „Звезде над Донбасом“, попут Поларне звезде, показаће пут до наше вољене земље.

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. . Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР-а, добитник је неколико награда.