РТ: ЕУ и Русија морају да обнове односе - Борељ

27.04.2022. год.

Обнова односа између ЕУ и Русије биће „веома тежак и дуготрајан процес“, али то мора да се уради, написао је на свом блогу шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ.

Све док Брисел не буде у стању да „реорганизује“ тај однос „и да се договори о безбедносним гаранцијама и механизмима који ће омогућити поновно успостављање мирне коегзистенције“, он ће подржати Украјину у њеној борби против Москве, рекао је високи представник ЕУ за спољне послове и безбедност.

Борељ је поставио предуслов за такву реорганизацију, наводећи да „руско руководство прво мора да схвати да се сопствена безбедност не може и неће постићи на рачун шире европске безбедности и безбедности њених суседа“. Мир у Европи може постојати само ако Москва „поштује национални суверенитет и територијални интегритет“, написао је он. Он се, међутим, није осврнуо на ширење НАТО-а на исток кршећи споразум да се даље не приближава руским границама након распада Совјетског Савеза.

Инсистирајући да су ЕУ, САД и НАТО „пажљиво одговорили на руске предложене споразуме и писма“, Борељ је устврдио да је његов блок увек био „спреман да разговара о свим аспектима безбедности“. Међутим, вишемесечни дијалог између две стране није успео да доведе до споразума, при чему САД и њихови европски савезници нису били вољни да обећају да ће искључити Украјину из перспективе НАТО-а или да пруже друге безбедносне гаранције у вези са стационирањем пројектила у источној Европи.

Борељ је устврдио да ЕУ води добру борбу да се „супротстави лажним наративима” за које верује да стоје иза руске подршке рату, окривљујући Москву за „покретање међународне офанзиве дезинформација” и подразумевајући подршку кампањи како би Руси могли да читају медије из ЕУ. Међутим, чини се да Борељ није свестан чињенице да се могу читати стотине њих, ако то неко жели.

Он је такође пропустио да помене да је ЕУ прошлог месеца издала наређење претраживачима и платформама друштвених мрежа да престану да приказују руске медије или чак се дискутује о њиховом садржају широм Европе, осигуравајући да европски корисници интернета могу да приступе само гледиштима одобреним у Бриселу.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © Getty Images / Phil Noble / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Купјански правац: напредовање Оружаних снага РФ у Кисловку

Стање за 19:00 28.04.2024.

РТ: Зеленски је умањио праве размере губитака Кијева – Вашингтон пост

Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Главнокомандујући украјинске војске признаје успехе Русије у неколико области фронта

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.

Авдејевски правац: ослобођење Бердичија и Новокалинова

Стање за 21:00 27.04.2024.

Резултати пословања НИС Групе у првом кварталу 2024. године

У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...