РТ: Украјинска православна црква прогласила независност од Московске патријаршије

28.05.2022. год.

Украјински огранак је прогласио независност, док Москва упозорава да би раскол могао довести до њеног нестанка

Украјинска православна црква (УПЦ) гласала је за проглашење независности и аутокефалности од Московске патријаршије, наводећи неслагање са ставом патријарха Кирила о руској војној операцији у Украјини. УПЦ је такође предложила да се обнове разговори са Православном црквом Украјине (ПЦУ), отцепљеним ентитетом чије је оснивање од стране кијевских власти изазвало раскол 2018. године.

На сабору у Кијеву већина епископа УПЦ гласала је за измену њене Повеље „сведочећи о потпуној независности и аутокефалности Украјинске православне цркве“, наводи се у објављеном саопштењу.

УПЦ, која је раније била део Руске православне цркве, наставила је да сматра Патријарха московског и целе Русије својим духовним поглаваром након проглашења независности Украјине. Међутим, 2018. тадашњи председник Петро Порошенко је подржао стварање ривалске ПЦУ. Иако су само два епископа од 90 УПЦ приступила ПЦУ, њу је признала прозападна Васељенска патријаршија са седиштем у Истанбулу.

УПЦ је сада позвала на обнављање преговора са расколничком ПЦУ, позивајући је да зацели „дубоку, болну рану“ у телу Цркве у Украјини. Међутим, да би се дијалог одржао, ПЦУ треба да „заустави одузимање цркава и присилно премештање парохија УПЦ“, саопштио је Савет.

УПЦ је као притужбу Руској православној цркви навела став патријарха Кирила о текућој руској војној операцији у Украјини, али је апеловала на владе и у Москви и у Кијеву „да наставе преговарачки процес и потрагу за јаком и разумном речју да би се зауставило крвопролиће".

Сепаратизам украјинске цркве довео би до „још једног раскола у Украјини и почетка брзог процеса“ нестанка УПЦ, рекао је за ТАСС протојереј Андреј Новиков из Московске патријаршије.

„Не дај Боже, ако се донесу било какве одлуке у правцу одвајања од Руске православне цркве, то ће дефинитивно бити још један националистички раскол, покушај да се УПЦ претвори у џепну политичку цркву Зеленског и СБУ [украјинске службе безбедности]“, рекао је Новиков, називајући такав потез у потпуности против традиције и наслеђа православља.

Он је такође напоменуо да су се епископи око девет епархија које се налазе на територији коју контролишу руске трупе противиле аутокефалности, за шта „нема канонских основа, већ само политичка сврсисходност актуелног тренутка за украјинске власти“.

Новиков предвиђа да ће многе парохије, па чак и епархије напустити УПЦ да би остале у заједници са Москвом, док украјинске власти неће оклевати да стану на страну ПЦУ у било каквим споровима са црквом која је „поразила и издала своју ствар“.

Скоро 80% Украјинаца себе сматра православцима, а још 10% припада Украјинској гркокатоличкој цркви, која признаје папу у Риму као свог врховног поглавара, али одржава православне обреде.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © Getty Images / Eddie Gerald / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Купјански правац: напредовање Оружаних снага РФ у Кисловку

Стање за 19:00 28.04.2024.

РТ: Зеленски је умањио праве размере губитака Кијева – Вашингтон пост

Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Главнокомандујући украјинске војске признаје успехе Русије у неколико области фронта

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.

Авдејевски правац: ослобођење Бердичија и Новокалинова

Стање за 21:00 27.04.2024.

Резултати пословања НИС Групе у првом кварталу 2024. године

У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...