РТ: Немачка прешла црвену линију - руски амбасадор у Берлину

12.09.2022. год.

Немачка је прешла црвену линију са Русијом слањем оружја Украјини, рекао је амбасадор Русије у Берлину. Ова одлука је поткопала деценије помирења од краја Другог светског рата и нацистичке инвазије на Совјетски Савез, додао је дипломата.

„Сама чињеница да се украјински режим снабдева убојитим оружјем немачке производње, које се користи не само против припадника руске војске, већ и против цивилног становништва Донбаса, прелази црвену линију“, рекао је амбасадор Сергеј Нечајев у интервјуу за "Известија".

Он је додао да је Берлин требало да више, „с обзиром на моралну и историјску одговорност коју Немачка има пред нашим народом за нацистичке злочине”.

„Прешли су Рубикон“, рекао је Нечајев, користећи идиом за прелазак тачке без повратка.

Берлин је одбацио своју дугогодишњу политику неслања оружја у зоне оружаног сукоба како би се придружио САД-у и другим НАТО савезницима у пружању оружја Украјини. Немачка влада је саопштила да има моралну одговорност да подржи Кијев како би могао да се брани од Русије.

Немачка се такође придружила напорима ЕУ да одвоји економије земаља чланица од руске. Немачка предузећа се ослањају на јефтини руски природни гас већ пет деценија, још пре распада Совјетског Савеза.

"Немачка влада је „једнострано деловала да уништи билатералне односе [са Русијом] који су били јединствени по обиму и дубини и грађени деценијама“, приметио је руски амбасадор.

„У суштини, послератно помирење наших нација и народа је еродирано“, рекао је Нечајев.

Према речима дипломате, економска ограничења уведена Русији због украјинског сукоба довела су до наглог повећања рачуна за комуналне услуге, раста потрошачких цена и смањења реалних прихода у Немачкој. Нечајев је рекао да се „рат санкцијама“ против Москве све више доживљава као „пуцање себи у ногу“ у Немачкој, која се већ суочила са протестима због кризе трошкова живота. Амбасадор је напоменуо да Русији није било задовољство да види штету, чак и ако је Берлин сам крив за то.

„Сматрамо да су текући процеси унутрашње питање Немачке, у које се ми не мешемамо“, рекао је он.

„Ми свакако немамо обичај да држимо помпезна предавања, каква Запад стално држи о Русима", додао је он.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: ©P/F/H / ullstein bild via Getty Images / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

РТ: Зеленски је умањио праве размере губитака Кијева – Вашингтон пост

Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Главнокомандујући украјинске војске признаје успехе Русије у неколико области фронта

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.

Авдејевски правац: ослобођење Бердичија и Новокалинова

Стање за 21:00 27.04.2024.

Резултати пословања НИС Групе у првом кварталу 2024. године

У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...