13.фебруар 1967. године спада у датуме који се налазе у аналима Групе совјетске војске која је била ставионирана у Немачкој. Тог дана се догодила ванредна ситуација, чије последице су могле да постану веома озбиљне. На аеродрому Тегељ који се налазио у француској зони окупације Западног Берлина слетело је у то време тајни совјетски ловачки авион (нешто попут ловца Су-35С у данашње време). Авион је био апсолутно нов, тек скинут са „производне траке“ ваздухопловне фабрике „Знамя Труда“ која се налазила у близини Москве. Авионом је управљао капетан-пилот Фјодор Григорјев- преноси интернет портал РГ, пише Russia beyond.
Немачка Демократска Република је била западна упоришна тачка Источног блока. На њеном подручју је била размештена моћна групација совјетске армије. Руководство СССР-а је имало перманентан фокус да максимално технички унапреди ове јединице најновијом борбеном техником и наоружањем, које су се по свом саставу и опреми могле назавати елитним саставима совјетске армије. Немачки пилоти су заједно са својим колегама из СССР-а 24ч дежурали на граници, пресецајући дејства НАТО авиона.
Почетком 1967.године у ваздухоповној фабрици КБ Микояна у Луховицама, где је годину дана раније кренула производња експортне варијанте ловачког авиона МиГ-21, завршено је комплетирање последње модификације овог авиона која је носила ознаку МиГ-21ПФМ, и који су требали да крену пут Источне Немачке. На авиону је монтирано ново катапултирајуће седиште, унапређен нападно-навигациони систем, ловац је добио веома важну могућност да употребљава ракете са радарским навођењем. На летелицу је поново уграђен ваздухопловни топ који се у то време сматрао застарелим наоружањем. Међутим, ову тврдњу су демонатовала реална борбена искуства која су настала у том периоду, када је у питању тактика блиске ваздушне борбе. На њега је у воду посебног носача монтиран контејнер са топом калибра 23мм и борбеним комплетом. У генералним цртама, радило се о веома озбиљној верзији ове летелице.
Пилоти који су се налазили у саставу 16-те гардијске ловачке ваздухопловне дивизије су ималу задатак да пребаце ове авионе на своја нова формацијска места базирања, која су се налазила на територији Немачке Демократске Републике. Командант летећег одељења кога су чинила четири ловца МиГ-21ПФМ је био капетан Григорјев. Из Луховица до Минска ова група је летела без икаквих проблема, где се спустила на један од војних аеродрома и снабдела горивом. Следећег дана су кренули даље. Међутим , поставља се питање зашто је ова група уместо на аеродром Темплин (Бранденбург) што је била уобичајена дестинација, упућена на аеродром Котбус који се налазио знатно јужније.
Током лета дошло је до проблема у оријентацији. Авиони су угледали Берлин и осветљени аеродром где је један од пилота ловачког одељења покушао да ступи у контакт са његовим диспечером. Међутим, са друге стране није било одговора. Пилот је помислио да је у питању квар на радио-станици, и самостално кренуо у слетање. Остатак групе је кренуо даље ка аеродрому Котбус, помисливши да је капетан Григорјев скратио свој пут услед проблема на летелици. Међутим, како се касније испоставило, совјетски пилот је са ловачким авионом последње модификације МиГ-21ПФМ и са јасним обележјима на својим крилним и репним површинама (црвена звезда петокрака) слетео право на аеродром Тегел, који се налазио у зони Западног Берлина (француска зона окупације) и где се базирала борбена авијација НАТО.
Након слетања совјетски пилот је открио да је направио страшну грешку. Око њега су се на стајанци налазили типови авиона којих нису били у наоружању совјетске авијације, са јасним ознакама РВ Фрацуске и САД. МиГ-21 је одбацио кочиони падобран, окренуо се за 180 степени и покушао поново да узлети са дела писте на коју је и слетео. Међутим, полетно-слетна стаза на аеродрому је у међувремену забаракадирана свим расположивим теренским и ватрогасним возилама, који су се налазила на њему. Људство које је опслуживало овај аеродром није могло да верује чега су судионици.
Није било времена за никакве калкулације. Морало се кренути на све или ништа. Ловац је поново кренуо да повећава своју брзину. Капетан Григорјев је укључио додатно сагоревање мотора и потерао га до максимума. Захваљујући најновијој модификацији, ловац МиГ-21ПФМ је могао да користи и писте које нису асфалтиране. На летелици је унапређен систем за проток ваздуха, чиме су полетно-слетне карактеристике авиона постале значајно боље у односу на раније верзије ове летелице. Авион је уз невиђену грмљавину свог мотора успео да полети на запрепашћење свих који су гледали ту сцену.
Ускоро се капетан Григорјев са својом летелицом нашао на писти аеродрома у Котбусу. Командант 16-те гардијске ловачке ваздухопловне дивизије му је рекао да је „његово слетање на аеродром Тегел била глупост, али и да је његово извлачење из целе ситуације дело за сваки респект“, одбивши да казни свог пилота. У целој причи је помогла и чињеница да је капетан Григорјев три године раније са својим авионом МиГ-19 успео да обори америчку извиђачку летелицу Douglas RB-66 у рејону града Магдебург.
Russia beyond 
