Влада преварила борце

 
Недавно је (27.10.2011. године) саопштено да „су усаглашени готово сви ставови између борачких организација и ресорног министарства“, те да Нацрт Закона може да крене према Народној скупштини. Права су проширена и увећана што ће захтијевати значајна додатна средства у буџету Српске.

Како нема властитих пореских средстава исплате ће се извршити из кредита.
Борци ће добити обећано, а онда ће Влада, морати да им то узме, али сада увећано за камату. Да би вратила кредите Влада ће морати да повећа порезе. Повећани порези ће притискати привреду која ће убрзано пропадати. Смањење производње ће водити расту цијена. Повећање пореза и цијена ће водити смањењу животног стандарда и бораца, али и осталог дијела народа. Управо из тог будућег повећаног сиромаштва бораца Влада ће прибављати средства за враћање кредита. То је сама суштина преваре. Даје се туђе да би се то одузимањем вратило.

У које силно сиромаштво се мора пропасти да би се вратили дугови нека покаже неколико следећих података. За прошлих пет година Влада је остварила  губитак од 3,6 милијарди КМ. Влада се задужује, троши и од тога не прави развој. Остварује губитке. Већ је свако домаћинство задужено са по 25.000 КМ. При томе, пола домаћинстава нема ни једног запосленог, а у другој половини запослен је један члан. Привреде скоро да и нема. Гдје зарађивати за живот и одакле враћати оволике дугове.

Да би се економски напредовало нужно је напредовати у правди. Праведност вуче економски развој напријед, а неправда га гуши и уништава. Економски развој је заправо напредовање у правди, о чему историја тако поуздано свједочи. Праведна друштва напредују, а неправедна пропадају. Рад, морал, етичност, патриотизам су стубови носиоци и друштва и економије. Мора се поштовати и награђивати рад, а прогањати нерад. Треба знати одвојити поштено од непоштеног, препознати патриотизам од издаје. Друштвени положаји који се заузимају морају да зависе од заслуга и доприноса одржању и унапређењу ових основних друштвених вриједности. Нужно је напустити постојећи вриједносни систем богаћења без рада заснованог на отимању туђег (приватизација), на прекомјерном задуживању, распродајама, посебно продаји природних богатстава, што носи сва обиљежја економске издаје.

Да би се друштвено и економски напредовало нужно је да од одлучујућег друштвеног утицаја и на власти буду снаге које су природни носиоци позитивних вриједности. Поред радника, у нашем случају, то су свакако борци, породице погинулих и слично.
Дубока болест нашег друштва, садржана у оволикој неправди, уништењу привреде, распродајама, задуживању и губицима, потиче од потискивања радника и бораца на друштвену периферију. Док се они, као носиоци основних позитивних друштвених вриједности, не врате у друштвени центар, тешко је очекивати било какав напредак.
Да би друштво напредовало борци, поред радника, морају да заузму одлучујућу улогу у постављању друштвених циљева и контроли њиховог извршења. Да је то тако сигурно је да борци не би пали на најнижи социјални ниво, што је јасан показатељ болести друштва. Умјесто што, притјешњени социјалном невољом, пристају и на ову превару, борци би од ове, али и сваке друге Владе, морали да захтијевају развој на властитим природним богатствима и са властитим народом. Дакле не задуживањем и варањем бораца и народа, увлачећи нас у колонијално ропство него властитим богаћењем и из тога остварење потребних исплата борцима. А тада би бујала запосленост бораца тако да ове исплате скоро да и не би имале неки значај, иако би се оне веома једноставно исплаћивале.