Енглези вековима били главни извозници црних робова из Африке, а због тога се нимало не кају

11.06.2018. год.

Пише Јово Вукелић, Факти

Kада је је 2011. године тадашњи британски премијер Дејвид Kамерон истакао да је „Велика Британија одговорна за многе светске проблеме у историји” - он се први делом дистанцирао од империјалне прошлости земље.

Тада је указао да је Британија „крива за деценије тензија и неколико ратова око спорних територија, као и других светских конфикта”. Истог часа из свих плотуна конзервативне Енглеске осута је паљба на премијера са тврдњом да Британија не треба да се стиди своје колонијалне прошлости.

Чак је и Шон Геб, историчар и либерално настројени политички активиста, одмах реаговао и оценио да Kамерон не би требало да се извињава за прошлост В. Британије:

“Валидна је историјска чињеница да су неки проблеми потекли од британске спољне политике у 19. и 20. веку, али да ли би требало да се ми осећамо кривима због тога? Не успевам да видим зашто би то требало. Неки од тих проблема су се појавили, јер одређене земље нису желеле да буду део Британског царства, хтели су независност. Добили су је. Требало би да сада реше своје проблеме уместо што гледају на нас”.

Уверење да су проблеми настали због тога што „одређене земље нису желеле да буду део Британског царства” јер су хтеле независност, показује колико ни у садашњој, а камоли у Викторијанској Британији, нема свести о пресудној, кључној одговорности (кривици) за тешке злочине почињене у великом броју држава.

Неки Британци се чуде и још и љуте (не сви) што неки народи и државе нису хтели да буду окупирани од Перфидног Албиона. А кад то нису хтеле – нека пате ниже расе, то је порука!

Британци и даље без осећања кривице и извињења

Извор
/ vostok.rs

Повезане теме
Енглеска

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Опасна игра Братислава Гашића

Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.

У потрази за националним приоритетима — Милош Ковић

Хоће ли се Универзитет у Београду икада ослободити илузија, да би коначно научио да препознаје приоритете и потребе ове земље и овог народа? Цена би и овога пута могла...

Милан Ракић – песник који је постао ратник

Ракић је био правник, академик, бавио се и обавештајним радом, учествовао је у пребацивању оружја за српске чете, посредовао у њиховом формирању. А историја га првенствено памти као песника,...

Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба

Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова у Хрватској и БиХ 1991-1995, као и на одбрану КиМ 1999,...