Оптужница против Расима Делића разочаравајућа

СУЂЕЊЕ бившем команданту такозване Aрмије БиХ Расиму Делићу пред Трибуналом у Хагу требало би, да је правде, коначно да разоткрије звјерске злочине над Србима и Хрватима у периоду од 1993. до 1995. године, а посебно оне које су починили припадници бригаде "Ел муџахид".

Оптужница Делића терети по четири тачке - за убиства, силовања, окрутно поступање над српским и хрватским заробљеницима, као и за кршење закона и обичаја рата. Оваквом "дефиницијом" оптужнице, међутим, Хашко тужилаштво као да је занемарило стравичне злочине исламских ратника из одреда "Ел муџахид", који је Расим Делић својим потписом званично уврстио у састав Трећег корпуса муслиманске Aрмије БиХ.

Предсједник републичке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Недељко Митровић, рекао је за наш лист да је "просто невјероватно да Делић није оптужен за злочине против човјечности и геноцид", јер је као командант свих јединица самопрокламоване Aрмије БиХ "имао сазнања и добијао извјештаје о мучењима и масакрирањима српских логораша и заробљеника".

- Он је знао да су муџахедини и бјелосвјетски криминалци из бригаде "Ел муџахид" мучили, клали, убијали, одсијецали главе... Не можемо се помирити са оваквом формулацијом оптужбе, у којој је све, за шта је Расим Делић одговоран, оквалификовано као блажи облик ратног злочина - истакао је Митровић.

Према његовим ријечима, Хашки трибунал је, практично, амнестирао Делића за добар дио злочина, као и у случају Насера Орића, који је за свима знане покоље српског становништва добио смијешно малу казну.

- Бивши командант муслиманске Aрмије БиХ био је продужена рука геноцидне политике Aлије Изетбеговића и његових сарадника, о чему постоје бројни докази. Не треба заборавити да је Изетбеговић поздравио постројену бригаду муџахедина, о чему је својевремено брујао цијели свијет - нагласио је Недељко Митровић.

Подсјетимо, одлазак ратног вође муслимана Aлије Изетбеговића у Техеран у октобру 1992. године означио је почетак слања људи и наоружања из исламског свијета такозваној Aрмији БиХ. Тај пут је водио преко Словеније и Хрватске.

Исламски добровољци распоређивани су у посебне јединице муслиманске Aрмије БиХ од којих је - по злу најчувенија - била бригада "Ел муџахид". Она је у августу 1993. године и званично ушла у састав Трећег корпуса. Њени припадници су до тада ратовали у саставу Седме муслиманске брдске бригаде.

Муџахедини су, међутим, још 1992. године показали шта су спремили Србима у БиХ.

У Јасенови, у рејону Црног врха код Теслића, Војска Републике Српске заплијенила је 1992. године обимну документацију муџахедина. Између осталог, пронађене су и фотографије, на којима су се јасно видјеле одсјечене главе српских војника Благоја Благојевића, Бране Ђурића и Ненада Петковића. Стравична злодјела бригаде "Ел муџахид", о којима Расим Делић, по сопственим ријечима, "ништа није знао", настављена су - практично - до окончања грађанског рата у БиХ.

У септембру 1995. године заробљени Срби су из села Кестен, у завидовићкој општини, требали да буду спроведени у Тузлу и Зеницу. Међутим, једна група тамо никада није стигла. Муџахедини су преузели заробљене српске борце и одвели их у свој камп у селу Гостовић, 12 километара од Завидовића.

О томе што се дешавало у том кампу, свједочили су они који су - пуким случајем - преживјели. Оно што су испричали илустровано је фотографијама које су снимили њихови џелати. На њима се, између осталог, виде свезани и (тада) још живи заробљеници, како леже на земљи. Иза њих, на једном од снимака, види се муџахедин како оштри сатару, којом ће несрећници нешто касније бити брутално побијени. У Гостовићу су начињени и видео снимци ритуалних погубљења српских заробљеника...

Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз изјавио је за "Глас Српске" да је сада свима јасно због чега се овако дуго чекало на почетак суђења припадницима такозване Aрмије БиХ, који су починили злочине над српским и хрватским народом у протеклом рату.

- Суђење Расиму Делићу више нико није могао да избјегне. Бошњаци су успјели да излобирају минимизирајућу оптужницу и доведу је испод части међународних судских установа, које се баве проблематиком ратних злочина. Постоји оправдана бојазан да ће се процес Делићу претворити у обичну фарсу, односно да "неће бити довољно доказа за пресуду" - нагласио је Ћургуз.

Према предсједнику републичког Савеза логораша Браниславу Дукићу ово суђење је веома важно, јер је бивши командант муслиманске Aрмије БиХ Расим Делић "један од кључних људи из Федерације БиХ, који је починио ратне злочине над српским и хрватским народом".

- Прије свега, Делић је знао да у Федерацији БиХ постоји 536 логора и да их је само у "мултиетничком" Сарајеву било чак 126. Генерал мора да одговара за геноцид, а на нама је да Тужилаштву у Хагу доставимо што више квалитетних доказа, како би оптужница била проширена - подвукао је Дукић.

Генерал Делић је оптужен и за брутално убиство тројице припадника Војске Републике Српске, од којих је једном одсечена глава, те окрутно поступање према другим српским војницима које су у околини Завидовића у јулу 1995. заробили муџахедини.

Делићу се на терет ставља и смрт око 60 српских војника заробљених пошто су 11. септембра 1995. трупе под његовом командом заузеле Возућу на планини Озрен. Заробљеници су одведени, а затим су нестали и сматрају се мртвим.

Тадашњи командант такозване Aрмије БиХ одговоран је, према оптужници, и за тешко малтретирање и силовање три Српкиње у логору Каменица.

Генерал Делић се добровољно предао Хашком трибуналу у фебруару 2005. године, а у првом појављивању пред судијом изјавио је да није крив.

У мају 2005. пуштен је на привремену слободу у Сарајево, са које се претпрошле недеље вратио у притвор Трибунала у Шевенингену.

ИЗБОР

Представник канцеларије "Веритаса" у Бањој Луци, Јанко Велимировић, навео је да је Хашки трибунал имао на располагању сву потребну документацију надлежних установа Републике Српске, на основу које је и подигао оптужницу против Расима Делића.

- Зашто је Тужилаштво у Хагу одабрало неке дијелове из доказног материјала, а друге одбацило, тешко је рећи. Очекујемо да ће током судског процеса бити објелодањена нека нова сазнања, која ће рећи много више него што је у оптужници наведено - истакао је Велимировић.