Заштитити малог акционара

На свом дугом путу развоја приватна својина је достигла свој највиши корпоративни ниво. Милиони грађана и радника на Западу су са својим ситним акционарским улозима најбољи инвеститори и најквалитетнији власници. Такве привреде већ дуго односе економске побједе. 

Само онда када се народ масовно окрене штедњи, покренут могућностима да и на основи својих најситнијих акционарских улога остварује повећану инвестициону добит (дивиденду) привреда може да напредује. Акционарство је дo сада најрационалнији облик инвестирања. Због тога што је акционарство први услов развоја привреде, а мали акционар први услов развоја акционарства Владе економски најуспјешнијих земаља раде свом снагом управо на што потпунијој заштити малих акционара. Акционарства ће бити уколико је мали акционар потпуно сигуран да ће капитал којег он обезбјеђује бити заштићен од превара руководства и акционара који имају већину. 

У циљу остварења те потпуне заштите стоји огроман напор и науке и праксе. Усавршавају се стари и испитују нови методи заштите. Непрекидан развој акционарства на Западу доказ је да се у томе успијева. 

Основни начин заштите малог акционара односи се на раздвајање власничких од управљачких права. Акционари са мањим учешћем у укупном капиталу добивају повећана управљачка права. Снага управљања је изнад снаге капитала. 

Код крупних акционара стање је сасвим другачије. Овдје се управљачка права значајно умањују. Снага управљања је мања од снаге капитала. Они који остварују изузетна учешћа у капиталу постижу свега неколико процената својих управљачких права. Нико појединачно не може да има претежност управљања (више од 50 % гласова). Уколико је акционарско друштво у власништву више група власника (државни фондови, инвестициони фондови, банке, осигуравајућа друштав, појединачни крупни акционари, ситни акционари радници, ситни акционари грађани и слично) додјељују им се подједнака управљачка права независно од појединачног учешћа у капиталу. 

Ми смо се окренули на сасвим другу страну. Ми штитимо крупног акционара а уништавамо малог. Ми појачавамо власништво крупних а уништавамо власништво ситних, што је потпуно супротно од акционарству на страни развијених. Онај који има 51 % у капиталу остварује 100 % у управљању. Са својих 51 % крупни преузима и 49 % капитала малих акционара. Присваја туђе. И томе се власт не супроставља. На против то се здушно подржава. То је сама суштина нашег привредног система – отимање од народа. Читава политика и власт се окренула групи крупних који све узимају а ништа не дају. И на тим основама се жели напредак. Занемарује се основна чињеница да то води уништавању акционарства код нас. То што без тога нема развоја изгледа да власт много не брине. Важна је подршка крупним.
 

Оно што је до сада било само пракса, сада се у много горем облику, јавља у свом правном изразу. У члану 284. Закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима (нацрт) стоји могућност да се са свега 16,7 % гласова оствари контрола над укупним капиталом. То је потпуно супротно од онога што се догађа на страни развијених. Поред свих, веома доследних облика заштите малих акционара, веома често се код развијених примјењује један посебан облик – велика већина у доношењу одлука. То се углавном односи на проценат од 90 %. Тада нема могућности да неко присваја туђе. Умјесто процента од 16,7 % (22 % Статут и слично) код нас би у члану 284. требао да стоји број 90 %. То би заштитило малог акционара, донијело нам акционарску својину и покренуло развој. Вриједи ли се за то борити?