Rusija na SB UN: Odmah zatvoriti Hag, Mladića hitno osloboditi i sve Srbe poslati u Srbiju

Gospođo predsedavajuća,

Redovni izveštaji Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (RM; Mehanizam) Savetu bezbednosti jedna su od tema koje odvlače pažnju Saveta od zaista važnih pitanja na njegovom dnevnom redu.

Današnji sastanak je trebalo da posluži kao platforma za diskusiju o praktičnim pitanjima ukidanja Mehanizma, koji je već završio svoje sudske i tužilačke funkcije.

Umesto toga, sastanak se iznova koristi da se dokaže da čak i danas, kada je Organizacija u finansijskoj krizi i očekuju se značajna smanjenja, upravo Mehanizam, koji je izživeo svoj vek, treba da ostane nepromenjen i da koristi osoblje od 234 pozicije i budžet od 61 milion američkih dolara.

Podsetimo se da je Mehanizam stvoren od strane Saveta pre 15 godina kao mala, čisto privremena struktura sa malim brojem osoblja – to su formulacije iz specijalizovane rezolucije iz 2010. godine.

Potražimo poređenja. Tako, Međunarodna pomorska organizacija (IMO) ima 300 međunarodnih saradnika, Međunarodni sud pravde – organ UN po Povelji, koji razmatra više od dvadeset slučajeva, pored savetodavnih mišljenja – ima oko 100 saradnika.

Istovremeno, niko nikada nije odlučio da gore pomenute organizacije treba da budu kompaktne i privremene. Dakle, RM, dolazeći u Savet sa izveštajem, jednostavno se izruguje propisima organa koji ga je stvorio.

Želeli bismo da napomenemo da 234 pozicije u RM nisu sav spisak: izveštaj sadrži čudnu napomenu da ova brojka ne uključuje niz pozicija, uključujući saradnike koji komuniciraju sa Upravom službe unutrašnjeg nadzora. Dakle, ne znamo tačan broj saradnika u RM – postoji pokušaj da se Savet bezbednosti dovede u zabludu.

Sa takvom formulacijom pitanja se ne slažemo. U kontekstu krize likvidnosti Svetske organizacije i inicijative Generalnog sekretara da se smanji za 20% personal i budžet u svim, naglašavam, aktivnim, a ne rezidualnim oblastima rada UN, privremena i rezidualna struktura mora biti zatvorena kako bi se oslobodili resursi za prioritetne zadatke Svetske organizacije, pre svega za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

Taj zadatak je lako rešiti. Potrebno je usvojiti odluku Saveta o raspodeli između aktivnih struktura UN i država članica malih rezidualnih funkcija koje sam Mehanizam obavlja veoma loše.

Izveštaj tužioca sadrži neke slične predloge koji zaslužuju pažljivo razmatranje. Takođe bismo želeli da primetimo priznanje da je funkcija zaštite žrtava i svedoka „de fakto“ prešla na države, o tome već dugo govorimo. Očekujemo više detalja i konkretnosti u njegovom sledećem izveštaju.

Međutim, izveštaj predsednika čak ni ne nagoveštava konkretne opcije za prenos funkcija, pa čak ni nameru da se posao u principu završi. Umesto toga, članovi Saveta se pozivaju da produže postojanje RM u cilju ostvarivanja funkcije nadzora nad izvršenjem kazni, tj. do perioda posle 2040. godine.

Takav pristup je neprihvatljiv. Posebno u kontekstu potpune nesposobnosti RM da obavlja tu funkciju nadzora.

Države izvršenja kazni, kao što su Velika Britanija i Estonija, nastavljaju da ignorišu čak i  Minimalna standardna pravila UN u postupanju sa srbskim zatvorenicima (tzv. „Pravila Nelsona Mandele“). Nije im dozvoljeno da se viđaju sa rođacima i advokatima zbog odbijanja izdavanja viza za ulazak u ove države, da komuniciraju telefonom, da koriste internet, blokiraju im se bankovni transferi, ne pruža im se neophodna medicinska nega, zahtevi za prevremeno puštanje na slobodu nakon odslužene dve trećine kazne se odbijaju, a nad njima se vrše akti psihološkog i fizičkog nasilja.

Navešćemo konkretne primere. Tako, 79-godišnjeg Radovana Karadžića, koji služi kaznu u Velikoj Britaniji, rođaci ne mogu da posete već 4 godine, jer im se sistematski uskraćuju ulazne vize. Britanske vlasti takođe odbijaju da mu dozvole da plati usluge advokata koji ima licencu za rad u Velikoj Britaniji. Tako je Radovanu Karadžiću odsečena svaka veza sa spoljnim svetom i pravo na odgovarajuću zaštitu. Sve kako bi se njegova prava mogla i dalje kršiti nekažnjeno. Zatvorenik pati od dijabetesa, ne dobija posebnu ishranu koja uzima u obzir njegovo stanje i lišen je pristupa neophodnim lekovima. Kao rezultat toga, njegovo zdravlje se stalno pogoršava. Na fonu poodmaklih godina i teškog stanja Srbina, uprava zatvora, pod izgovorom njegove navodne pripreme za bekstvo, uvodi takozvane „dodatne mere bezbednosti“ protiv Radovana Karadžića, koje su, u stvari, tortura. Na primer, svetlo je stalno upaljeno u ćeliji, čak i noću. Podsetimo se da je lišavanje zatvorenika sna izlaganjem svetlosti ili zvuku tortura.

Skretali smo pažnju RM na tu situaciju još pre pola godine, pozivajući ga da izvrši svoju nadzornu funkciju i poseti mesto izdržavanja kazne, ali to nije učinjeno. Predsednik Suda je odlučio da veruje Londonu na reč. Ako oni kažu da nema kršenja, onda ne treba proveravati.

Prava Milana Lukića, koji služi kaznu u Estoniji, a koji se obratio Mehanizmu sa odgovarajućim žalbama, i dalje se krše. Tim žalbama nije bilo udovoljeno, štaviše, u aprilu ove godine, još jedan osuđenik, Radislav Krstić, koji je preživeo napad zatvorenika u britanskom zatvoru i amputaciju noge, prebačen je na izdržavanje kazne u Estoniji.

Treba istaći da se, kako razumemo, obojica osuđenika nalaze u estonskom zatvoru u Tartuu, gde će, prema bilateralnom sporazumu, biti prebačeno 600 osuđenika iz Švedske na izdržavanje kazne. Estonija je očigledno odlučila da zasluži titulu svetske prestonice zatvora. Lokalni aktivisti za ljudska prava pozivaju uzbunu: da li će tako masovno punjenje zatvora uticati na uslove izdržavanja kazne? Ostaje nepoznato da li RM bilo šta zna o ovom problemu, jer u izveštaju nema ni reči o tome. Dakle, tako se izvršava funkcija nadzora.

Sada se okrenimo onome što se dešava u Pritvorskom centru UN u Hagu, koji je direktno pod kontrolom RM. Srbski general Ratko Mladić, koji tamo boravi, praktično je nepokretan, pati od srčane i bubrežne insuficijencije, upale petne kosti, inficiranih dekubitusa i gubitka težine do 51 kg. Dekubitusi, želeo bih da naglasim, upravo su znak nedostatka normalne nege. Postoji visok rizik od srčanog zastoja, tromboembolije, sepse od dekubitusa. Medicinsko osoblje ne govori srbski jezik i ne može da pruži svakodnevnu negu i blagovremenu medicinsku pomoć. Prema informacijama dobijenim od njegovih rođaka, lečenje u njegovom sadašnjem stanju je gotovo nemoguće; više se radi o palijativnoj nezi, koja mu se ne pruža. Prema rečima Mladićevog sina, medicinsko osoblje od septembra 2024. godine uporno nudi njegovom ocu da dobrovoljno odbije reanimaciju u slučaju da mu život bude ugrožen, a sada tvrdi da je general navodno već dao svoje odobrenje. Njegovi rođaci, uzimajući u obzir demenciju dijagnostikovanu kod Mladića, smatraju da medicinsko osoblje zloupotrebljava njegovo bespomoćno stanje.

Uzimajući u obzir navedeno, smatramo krajnje nehumanom odluku predsednika Mehanizma 2024. da odbije zahtev za njegovo prevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, ili da mu se pruži mogućnost da ostatak kazne izdrži u Srbiji.

Ovaj pristup je u oštroj suprotnosti sa stavom prema F. Kabugi, čiji je proces trajno prekinut iz zdravstvenih razloga. Zahtevamo da Mehanizam odmah preispita svoju odluku u vezi sa Ratkom Mladićem i da generala prebaci u Srbiju do kraja zatvorske kazne. Naglašavamo da će sva odgovornost za mogući negativan razvoj događaja pasti na Mehanizam i njegovog predsednika.

Osuđeni su osuđeni na zatvor, a ne na smrt od višegodišnje torture pod nadzorom UN.

U tom kontekstu, jedina opcija koja može garantovati najosnovnija prava srbskih zatvorenika jeste njihov brz transfer u državu čiji su državljani radi odsluženja preostalog dela kazne.

I što se tiče preostalih funkcija, upravo ovakva opcija je najrealnija. Pozivamo rukovodstvo Mehanizma da u svom sledećem izveštaju Savetu, kao i u svom doprinosu izveštajima generalnog sekretara UN, pruži odgovarajuće detaljne, praktične i izvodljive predloge za prenos svih rezidualnih funkcija koje će omogućiti potpuno okončanje njegove delatnosti.

Nema potrebe da se u izveštaj uključuju već odbačene opcije, kao što je stvaranje „omnibus“ rezidualnog mehanizma za sve ad hok tribunale ili prenos predmeta takozvanom Međunarodnom krivičnom sudu.

Želeli bismo još jednom da upozorimo na pokušaje veštačkog produženja veka trajanja ove strukture pokretanjem novih postupaka za takozvano nepoštovanje suda.

Gospođo predsedavajuća,

Mehanizam je naslednik neslavne reputacije MKTJ, koji je ušao u istoriju zbog svog nepravosudnog pristupa, dvostrukih standarda i politizacije. U martu smo bili iznenađeni kada smo saznali da je jedna od sudija Mehanizma dobila krivičnu kaznu u Velikoj Britaniji. Osuđena je na šest godina i četiri meseca zatvora zbog sprovođenja „modernih oblika ropstva“. Želeli bismo posebno da napomenemo da obaveštavanje Saveta o takvim stvarima naknadno, kada se sve već dogodilo, od strane rukovodstva RM nije samo izuzetno neprofesionalan pristup, već je namerno prikrivanje učešća sudije u zločinu. U celini, ta situacija samo potvrđuje da pretenzije RM na neko „nasleđe“ i visoke standarde nisu ničim potkrepljene.

Svim članovima Saveta bezbednosti trebalo bi da bude jasno da RM ne može dalje da postoji i da mora biti zatvoren.

Hvala vam.

[UN MISIJA RF]

 [BRATSTVO]