Radun: Srbija bez obraza

Zbog navodnog „kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje“, kako stoji u obrazloženju odluke, Ustavni sud Srbije zabranio je delovanje organizacije „Otačastveni pokret Obraz“. To znači da će „Obraz“ biti izbrisan iz registra organizacija. Po rečima Tome Zorića, savetnika i portparola Republičkog javnog tužilaštva, ova odluka bi „trebalo da doprinese i suzbijanju nasilja i netolerancije koje je propagirala ova organizacija“. Ključni argumenti za zabranu „Obraza“ jesu akcije otačastvenog pokreta, među kojima se posebno ističe sprečavanje održavanja parade homoseksualaca 2009. godine, odnosno izazivanje sukoba sa policijom prilikom održavanja gej parade 2010. godine. MUP Srbije je, inače, ovu organizaciju u internim dokumentima još 2009. godine označio kao klerofašističku.
 Da li se ovakve kvalifikacije mogu argumentovano dokazati?


„OPSKURNI OBRAZ“ ILI EVROPSKA GEJ PARADA

Odluka o zabrani „Obraza“ je skandalozna bar po dva osnova. Najpre, do sada uopšte nije dokazano da je „Obraz“ zaista organizovao pomenute sukobe sa policijom. Sa druge strane, optužbe za izazivanje nereda i nasilja mogu da se odnose samo na pojedinačne slučajeve. Naime, ukoliko je neki pripadnik ove organizacije i počinio određeni prekršaj, to nikako ne može biti razlog za zabranu čitave organizacije. Sledeći tu logiku, dokazani lopovluk nekog člana političke partije mogao bi da bude razlog za zabranu te stranke.

Takođe, optužba da je neko negativno vrednujući određene pojave u društvu, kao što je gej parada u ovom slučaju, izazivao mržnju prema jednoj populaciji (homoseksualci), zapravo se može posmatrati i kao korak ka ukidanju slobode govora i mišljenja. Otuda je sasvim logična pretpostavka da je „Obraz“ bio žrtveni jarac, priložen na oltaru tolerancije u „duginim bojama“ kao novog sistema vrednosti „evropske Srbije“.

O tome, uostalom, svedoče i reči vođe ove organizacije Mladena Obradovića koji je u raspravi pred Ustavnim sudom izjavio da se on zalaže za „zdravo društvo“, „strukturnu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja“, te da smatra da „srbski svetosavski nacionalizam nije šovinizam“. Ali, upravo, čini se, „srbski svetosavski nacionalizam“, kao osnovno programsko načelo „Obraza“, predstavlja jeres za globalističku dogmu. Bilo da nam se stavovi i sistem vrednosti Mladena Obradovića dopadaju ili ne, indikativno je da se u medijima naročito žigošu ovakvi stavovi, koji bi, u Evropi i Americi, svakako, bili makar tolerisani. Recimo, ukoliko bi se neki Amerikanac zalagao za povratak „fundamentalnim osnovama američkog društva“, on bi od zagovornika neoliberalizma bio okarakterisan kao rigidni konzervativac, ali ne bi bio žigosan kao pripadnik nekog primitivnog plemena, a kamoli izložen na stub srama. U SAD-u možete da promovišete i Hitlera i da budete pripadnik Kju kluks klana, ali vam niko ne može zabraniti organizaciju zbog toga, niti ograničiti promociju takvih ideja. U razvijenijoj političkoj kulturi nemoguće je, dakle, da se povezivanjem navijačkog mentaliteta optuži i ocrni sam nacionalni identitet i tradicija jednog društva. Dakle, ako je „Obraz“ predstavljen kao ekstremistička i klerofašistička organizacija, a zapravo se poziva na „obnovu društva na temelju svetosavlja“, time se vrši opasan udar i na same temelje naše zajednice i njenog trajanja kroz vekove.

I u tome je suština procesa protiv „Obraza“. Mada, ruku na srce, teško je razlučiti kome u ovoj igri pripada uloga trojanskog konja, a kome uloga „korisnog idiota“. Tim pre što se javnosti nameće jedna lažna dilema – „opskurni Obraz“ ili evropska gej parada.


UKUS ZABRANJENOG VOĆA

Posledice zabrane „Obraza“ mogu da budu i mnogo veće nego što se to danas može činiti. Sledeći korak može da bude zabrana drugih organizacija koje smatraju da je promocija homoseksualizma i pedofilije štetna pojava u društvu. Na taj način bitno bi bila sužena sloboda javne reči, i to samo sa jedne strane – u isto vreme drugačiji ekstremi (recimo afirmacija LGBT ideologije) bili bi pod maskom borbe za ljudska prava protežirani. I tada ćemo imati jednačinu – afirmacija svetosavlja ugrožava ljudska prava, afirmacija stavova LGBT organizacija ih razvija. Ili: srbski nacionalizam je regresivna pojava u društvu, ali promocija secesije Kosova, federalizacije Srbije ili „genocidne Republike Srpske“, primeri su progresivnog mišljenja.

No, posledica zabrane „Obraza“ mogao bi čak i da ojača ovu organizaciju, da je učini mnogo življom, jer bi mlađi nezadovoljni „navijački kadrovi“ mogli da dobiju motiv da se učlane u organizaciju koju je omraženi korumpirani režim zabranio. Ukus „zabranjenog voća“ je uvek najprivlačniji onima koji ne žele da poštuju pravila sistema.

Ipak, zabrana „Obraza“ rezultat je bezobraznog pritiska Evropske unije i gej lobija, koji igraju na poslednji trzaj odlazeće vlade, na njen pokušaj da dok još može da izvrši pritisak na pravosudne organe u zemlji završi još jedan nečasan posao. I time pošalje poruku, i građanima Srbije i svetu, kako je Srbija spremna da nastavi svoj evropski put. Bez obraza, i uz niz globalističkih i opskurnih „parada“.

_________________

Zaboravljeni Nebojša Krstić

„Otačastveni pokret Obraz“ je osnovao Nebojša Krstić, deklarisani nacionalista, desničar i pravoslavac. Za njega se nikada nije vezivao nijedan oblik nasilja. Krstić je poginuo u saobraćajnoj nesreći 2001. godine, pod okolnostima koje njegove prijatelje i saborce i danas drže u uverenju da je u pitanju bio atentat. Posle njegove smrti „Obraz“ je nekoliko puta bio pred gašenjem, a broj članova je iz godine u godinu opadao. Danas, po broju članova, resursima i infrastrukturi, „Obraz“ spada među manje i slabije organizovane pokrete. On svakako nije mogao biti uzrok otkazivanja gej parade, jer je gotovo svaka navijačka grupacija bila brojnija i bolje organizovana od njega.

Izvor: Pečat