Misija „Svemirski lift”: Da li će san ruskog naučnika posle 120 godina postati stvarnost?

Svemirski lift za slanje ljudi u orbitu prvi put je zamišljen krajem 19. veka. To je bila ideja ruskog naučnika i vizionara Konstantina Ciolkovskog. On je, međutim, bio svestan da nijedan materijal poznat njegovom vremenu neće moći da ostvari ovaj san. Danas građevinske kompanije kažu da raspolažu tehnologijom za izgradnju svemirskog lifta, a nedavni eksperimenti dokazuju da je to moguće.

1895. godine veliki ruski naučnik Konstantin Ciolkovski prvi put je izložio svoju ideju svemirskog lifta. Znao je da će slanje ljudi u svemir biti skupo i smatrao je da bi električni lift mogao da iskoristi inerciju i gravitaciju kako bi uštedeo energiju.

Prema njegovoj zamisli, sajla duga 36 kilometara bila bi pričvršćena za Zemlju na ekvatoru, a drugim krajem za orbitalnu stanicu. Po njoj bi se kretao lift. Naučnik je međutim, bio svestan da ne postoji materijal koji bi mogao da podnese tenziju između Zemlje i svemira. 

Donedavno niko nije verovao da je moguće ostvariti ideju Ciolkovskog. Čak ni takvi inovatori u privatnom istraživanju kosmosa kao što je Ilon Mask nisu smatrali da ova ideja ima budućnost.

„To je veoma komplikovano. Ne mislim da je realistično da se napravi svemirski lift”, rekao je Mask na konferenciji u februaru 2015. u MIT, dodajući da bi bilo lakše da se „napravi most od Los Anđelesa do Tokija” nego lift koji bi teret podizao u svemir.

Konstantin Ciolkovski (1857 - 1935) je bio veliki ruski i sovjetski naučnik, osnivač kosmonautike i pionir u postavljanju astronautičkih teorija.

Sputnik

Krajem septembra ove godine, međutim, Japanska agencija za aeronautičko istraživanje i  NASAdokazale su da ova ideja može da postane stvarnost. Oni su izveli eksperiment na Međunarodnoj kosmičkoj stanici koji je pokazao da bi svemirski lift zapravo mogao da funkcioniše.

U eksperimentu su dva minijaturna kockasta satelita puštena u kosmos sa stanice. Bili su povezani čeličnom sajlom, pri čemu se mali kontejner kretao po kablu koristeći sopstveni motor. Između kockastih satelita nalazila se čelična sajla duga 10 metara.

Ovaj eksperiment je bio samo prikaz toga kako bi mogao da izgleda svemirski lift u punoj veličini koji bi se pružao od Zemlje do svemirske stanice u orbiti. Neke globalne tehnološke kompanije već su počele da se utrkuju koja će prva realizovati ovu ideju.

Građevinska firma iz Tokija „Korporacija Obajaši” (Obayashi Corp) saopštila je da planira da do 2050. godine sagradi svemirski lift, a prema navodima novinske agencije „Sinhua”, kineski Istraživački institut za raketnu tehnologiju se nada da će u tome uspeti čak pre 2045. godine.

Svemirski lift bi mogao da postane najveći pojedinačni građevinski projekat ikada izveden, a izgradnja bi koštala blizu 10 milijardi dolara. Cijena bi mogla da se smanji tako što bi se korisni teret slao u orbitu. Svemirske agencije trenutno koriste rakete koje su veoma rizične i pritom štetne po okolinu.

Kada jednom bude sagrađen, svemirski lift bi mogao u svemir da nosi kilogram tereta po ceni od 500 dolara, što je značajno jeftinije od trenutnih 20 000 dolara po kilogramu, prema podacima iz izveštaja Međunarodne akademije za astronautiku.

„Mislim da će prvi liftovi biti automatski, a onda, za 10-15 godina, imaćemo šest do osam liftova koji će biti dovoljno bezbedni da prevoze i ljude”, kaže Piter Svon, predsednik Međunarodnog konzorcijuma za svemirski lift i glavni autor izveštaja Međunarodne akademije za astronautiku.

Arsenij Kalašljikov, Russia beyond