BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ratni zločinac i biši komandant NATO-a Vesli Klark „zabrinut“ za Balkan

Ratni zločinac i biši komandant NATO-a Vesli Klark „zabrinut“ za Balkan
12.04.2018. god.


Ratni zločinac osuđen u Beogradu na 25 godina zatvora zbog zločina nad civilnim stanovništvom i mnogih druig dela i bivši komandant zločinačke NATO alijanse je saopštio za „Vašington post“, piše da bi Balkan mogao ponovo da postane poprište krize, zbog čega SAD i EU moraju hitno da reaguju.

Kako je rekao, prošlo je više od 20 godina otkako je sa Ričardom Holbrukom pregovarao o okončanju rata.

"Prošlo je više od dve decenije otkako sam radio sa Ričardom Holbrukom i našim timom da pregovaramo o završetku rata u Bosni. NATO se rasporedio i potom delovao da zaustavi srbsko etničko čišćenje na Kosovu."

„Danas, tri zapadnobalkanske države (Hrvatska, Albanija i Slovenija) postale su članice NATO-a. Hrvatska i Slovenija su postale članice EU. Kosovo je sada nezavisna nacija“, a većina Amerikanaca i Evropljana sada misli da su brutalni konflikti na Balkanu prošlost."


„Nažalost, to je daleko od istine. Stalni politički konflikti etno-religioznog karaktera konstantno prete da metastaziraju u međunacionalnu krizu, što bi taj region učinilo primarnom metom za mešanje stranih sila. Opterećen slabim institucijama države, ekonomskom stagnacijom i nerazvijenom demokratijom, Balkan je predmet interesa nasilnih džihadista koji traže regrute za terorističke organizacije, ali i prljavih igara koje sprovode Rusija, Turska, ali i Kina.", kaže Klark

„Da stvari budu gore, region pati od zapostavljanja demokratije koja je bila instrument za privođenje ratova u bivšoj Jugoslaviji kraju. Verujući da demokratska budućnost Balkana leži u članstvu u EU, SAD su odgovornost za Balkan predale Briselu. Međutim, inertnost EU ostavila je Bosnu, Srbiju, Crnu Goru, Kosovo, Albaniju i Makedoniju u dugom čekanju u redu. A dok SAD i EU spavaju, drugi rade“, ističe Klark.

"Na Balkanu Kremlj već odavno povećava svoj uticaj, radeći na tome da porastu anti-EU i anti-NATO stavovi. Osim toga, Rusi podržavaju ekstremističke grupe, potpiruju vatru i huškaju pravoslavce protiv muslimana, svesno izazivajući rast tenzija koje su već uzrokovale ratove na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.", kaže ovaj ratni zločinac.

„U međuvremenu, Turska i zalivske zemlje snažno investiraju u Zapadni Balkan. Turska je treći najveći strani investitor u Bosni, a lider vodeće bosanske političke partije odlazi regularno u Istanbul i sastaje se sa sve više autoritarnim liderom Erdoganom“.

„Ozbiljan plan za uključenja Balkana u EU trebalo bi da podstakne države tog regiona da sprovedu neophodne ekonomske i političke reforme, povećaju saradnju i reše rastuće međuetničke tenzije. Naravno, takve aktivnosti moraju da imaju podršku kod građana, kako bi mogle da budu sprovedene. To jeste izazov za region koji je i danas oštro podeljen u stavovima prema institucijama poput NATO-a“, ističe on.

„Imamo mnogo instrumenata na raspolaganju da odvratimo Balkan od puzajućeg kretanja prema nestabilnosti. Osigurajmo da se ogromna investicija koju smo napravili u turbulentnom regionu ne uruši. Moramo obnoviti naše opredeljenje za uspeh Zapadnog Balkana. Moramo da pomognemo drhtavim demokratijama ovog regiona da dostignu svoj puni potencijal“, zaključio je ratni zločinac Vesli Klark.


  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...


Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...

Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.


Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?


Ostale novosti iz rubrike »