BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

„Azerbejdžan ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost Nagorno-Karabaha“: Intervju sa Alijevim

„Azerbejdžan ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost Nagorno-Karabaha“: Intervju sa Alijevim
16.10.2020. god.



U četvrtak su azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan dali paralelni intervju za RIA Novosti, koji je vodio Dmitrij Kiseljov, generalni direktor novinske agencije "Rosija sivodnja".


Prenosimo intervju azerbejdžanskog predsednika.
Intervju sa jermenskim predsednikom možete pročitati OVDE.



- Gospodine predsedniče, iskreno sam vam zahvalan na ovoj prilici da vam postavljamo pitanja u tako teškom trenutku za Azerbejdžan i ceo svet. Kako ocenjujete rezultate neprijateljstava od 27. septembra, koliki su gubici strana, prema vašoj proceni, i da li ima mnogo zatvorenika?

Alijev: Azerbejdžan je 27. septembra podvrgnut još jednom napadu jermenskih oružanih snaga, što nije bio prvi napad u poslednja tri meseca. Nešto slično, ali u manjem obimu, dogodilo se u julu na državnoj granici, zatim je ovaj napad odbijen, zatim u avgustu, kada je sa jermenske strane poslata diverzantska grupa u cilju izvršenja terorističkih napada na civilno stanovništvo i na vojsku i ova grupa je sprečena. Krajem septembra i naša naselja su bila izložena artiljerijskoj vatri i već u prvim satima imali smo žrtava i među civilnim stanovništvom i među vojskom. Do danas imamo 43 civilne žrtve i više od 200 ranjenih, oko dve hiljade kuća u selima i gradovima koji se nalaze uz kontaktnu liniju su ili potpuno uništene ili oštećene. Nažalost, artiljerijsko granatiranje iz Jermenije nastavlja se i nakon dogovora o parametrima prekida vatre, uključujući varvarsko bombardovanje grada Gandže, usled čega je ubijeno 10 civila, a četrdesetak ranjeno. Što se tiče gubitaka na bojnom polju, prema našim podacima, gubici jermenske strane su mnogo veći od naših gubitaka. Objavićemo svoje gubitke među nakon vruće faze sukoba.

Što se tiče rezultata neprijateljstava, oni su veoma uspešni za azerbejdžansku vojsku. Uspeli smo da probijemo duboko ešaliranu odbranu neprijatelja. U nekim oblastima postojale su čak četiri linije odbrane. Planinski teren, naravno, čini odbranu mnogo pogodnijom od kontraofanzive. Do danas je na desetine naselja oslobođeno od okupacije, uključujući grad Džebrail i većinu sela regije Džebrail, apsolutnu većinu sela u regionu Fizuli i selo Sugovušan, koje je od strateškog značaja. Proterali smo okupatore sa strateških visina na planinskom lancu Murovdag i nastavljamo uspešno da obnavljamo teritorijalni integritet naše zemlje.

- Čujemo sa različitih strana o učešću plaćenika iz Sirije ili Libije na strani azerbejdžanske vojske, u kojoj meri možemo da verujemo?

Alijev: Već sam mnogo puta govorio o ovoj temi. Nema potrebe za bilo kakvim stranim vojnim učešćem u Azerbejdžanu. Naša vojska se sastoji od više od sto hiljada boraca i, ako je potrebno, mobilizacijom se ova cifra može povećati nekoliko puta. Danas su oružane formacije koje imamo u potpunosti sposobne da izvrše bilo koji zadati zadatak. Snimci uništavanja jermenske vojne opreme dostupne su na internetu. Naravno, nijedan plaćenik nema takve kvalifikacije i takve tehničke mogućnosti. Uništili smo neprijateljsku vojnu opremu vrednu više od jedne milijarde dolara samo koristeći bespilotne jurišne avione, ne računajući druga sredstva kojima raspolažemo. Potencijal azerbejdžanske vojske je poznat - ni za koga nije tajna. Stoga nemamo potrebe za dodatnim vojnim snagama. Azerbejdžan je uvek bio dosljedni borac protiv međunarodnog terorizma i nikada nećemo dozvoliti da bilo koja teroristička organizacija pravi gnezda na našoj teritoriji, tim više što predstavlja pretnju našem narodu i našim susedima. Nikada to nećemo dozvoliti. Niko nam nije pružio nikakve dokaze o prisustvu stranih oružanih formacija na teritoriji Azerbejdžana, koje učestvuju u trenutnim sukobima. Naš zvanični stav je da nemamo stranih plaćenika.

- U moskovskim sporazumima od 10. oktobra pominju se osnovni principi nagodbe, molim Vas da dešifrujete ove principe onako kako ih razumete?

- Ovi principi su razvijeni tokom godina. Više od deset godina, rekao bih. U procesu mog rada sa prethodnim rukovodstvom Jermenije, vrlo smo aktivno krenuli napred u procesu koordinacije pozicija. Bilo je vrlo teško. Pregovori su u svakom slučaju težak proces, a još više o tako važnom pitanju. Ipak, obe strane su pokazale želju da slede put političkog rešenja. Ali, na nesreću, nakon što je trenutna vlada Jermenije došla na vlast, jermenska strana je sve ono što se prethodno nakupilo jednostavno bacila u natu za smeće. Pokušao se takođe promeniti format pregovora, da se u pregovore uključe vlasti takozvane Nagorno-Karabaške republike, što smo odbili i mi i kopredsedavajući OEBS-ove grupe Minsk.

Što se tiče osnovnih principa, tamo je sve jasno rečeno. Oslobađanje okupiranih azerbejdžanskih regiona planirano je u faznom planu. U prvoj fazi, to je jugoistočni deo okupiranih teritorija - pet regiona. U drugoj fazi, to su teritorije smeštene između Nagorno-Karabaha i Jermenije - oblasti Lačin i Kelbajar. Otvaranje svih komunikacija, uključujući i komunikacije koje se nalaze u drugim delovima jermensko-azerbejdžanske granice. Povratak izbeglica i interno raseljenih lica u njihova mesta porekla, što podrazumeva povratak azerbejdžanskih izbeglica na teritoriju Šuše i druga područja bivše autonomne oblasti Nagorno-Karabah, kao i pregovori o konačnom statusu Nagorno-Karabaha, o kojima se moraju dogovoriti strane.

U principu, ukratko, ovo su osnovni principi koje je Azerbejdžan uvek poštovao i mi smo ih razvili. Ali nova jermenska vlada je više puta saopštila da je to neprihvatljivo, da neće vratiti ni centimetar zemlje. Jermenski ministar odbrane rekao je da se Jermenija priprema za novi rat za nove teritorije. Stalno su nam dolazile pretnje i uvrede, što je rezultiralo takvom konfrontacijom. Mislim da bi jermenska strana trebalo trezveno da proceni novonastalu situaciju i da se posveti primirju, koje je nekoliko sati kasnije na varvarski način prekršila bombardovanjem mirnog usnulog grada Gandže.

- Gospodine predsedniče, ako govorimo o kompromisima, na koje kompromise biste i dalje bili spremni? I postoji li linija preko koje se ni pod kojim uslovima nećete povući?

Alijev: Naš stav je uvek bio vrlo konstruktivan i dosljedan. Takođe se oslanja na norme međunarodnog prava u pogledu sprovođenja četiri rezolucije Saveta bezbednosti UN, koje su zahtevale potpuno, trenutno i bezuslovno povlačenje jermenskih snaga sa naših teritorija. Naš stav se uvek zasnivao na pragmatičnom pristupu i mislim da razvoj događaja za pregovaračkim stolom to jasno pokazuje. Što se tiče „crvenih linija“, to smo vrlo jasno izjavili i kopredsedavajući Minske grupe su toga svesni - ni pod kojim okolnostima teritorijalni integritet Azerbejdžana ne može biti narušen, Azerbejdžan ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost Nagorno-Karabaha. Ali u isto vreme, naš predlog je proizašao iz činjenice da u budućnosti jermenska zajednica i azerbejdžanska zajednica treba da mirno žive i koegzistiraju na teritoriji Nagorno-Karabaha. Inače, to se događa, inače, u drugim naseljima Azerbejdžana, uključujući Baku, gde postoji više hiljada jermena, u Rusiji, Gruziji, u drugim zemljama, gde Jermeni i Azerbejdžanci ponekad žive i rade u istom selu i između njih nema protivrečnosti. Zašto se to kod nas ne može postići? Posvećeni smo tome, ali, naravno, posledice etničkog čišćenja moraju biti eliminisane i sve naše interno raseljene osobe moraju se vratiti svojim kućama. Ovde sam vam, u principu, otkrio malo više od osnovnih principa, našeg pristupa mogućim kompromisima.

- Gospodine predsedniče, brutalnost ovog rata već je ušla u istoriju, a vi ste već deo istorije ovog rata. Kako biste voleli da ostanete u istoriji?

- Znate, svaki rat je surovost, žrtve, patnja ljudi, gubitak voljenih, ali razlika je u tome što je za azerbejdžanski narod ovaj rat oslobodilački, a za Jermeniju osvajački rat. Za nikoga nije tajna, a činjenica je, koju međunarodni posrednici već znaju, da takozvana vojska Nagorno-Karabaha ne postoji. Danas, u udruženju koje tako naziva jermenska strana, 90 posto vojnika su državljani Jermenije, jermenska vojska ih registruje i poziva na služenje vojnog roka i šalje na okupirane teritorije Azerbejdžana: u Agdam, Fizuli, Džebrail, Kelbadžar, Kubatli, Lačin, Zangelan. Pitanje je - šta oni tamo rade? Danas su jermenske okupacione snage na međunarodno priznatim teritorijama Azerbejdžana. I ovo ništa ne može opravdati: ni sa stanovišta međunarodnog prava, ni sa stanovišta ljudskog morala. Trideset godina je nemoguće voditi politiku sprečavanja Azerbejdžanaca da uđe u svoju zemlju predaka. To su iste teritorije na kojima jermensko stanovništvo nikada nije živelo. Druga je stvar što je tamo sve uništeno, a za povratak tamo je potrebno puno vremena i truda, ali takav stav nikako ne može biti opravdan. Stoga se mi i naši službenici borimo i umiremo na azerbejdžanskom tlu, a jermenski vojnici umiru na zemlji koju njihova vlada želi da održi pod okupacijom.
Što se tiče uloge u istoriji, znate, nikada pre nisam o tome razmišljao, a još više sada. Moj glavni zadatak je da opravdam poverenje azerbejdžanskog naroda, da ispunim obećanja koja sam dao tokom godina koje sam proveo na ovoj funkciji. I voditi zemlju putem razvoja i osigurati njen teritorijalni integritet, a kako će moja uloga biti procenjena u budućnosti zavisiće od volje azerbejdžanskog naroda i od onoga što ćemo postići. Stoga mislim da ovo pitanje treba prepustiti onima čije mi je mišljenje uvek bilo dominantno u donošenju određenih odluka, uključujući i pitanje Nagorno-Karabaha.

Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © RIA Novosti / Vladimir Trefilov/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...


Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...


Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...

Urednik Vostok vesti nedavno je posetio Vagner Centar u Sankt Peterburgu


Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao intervju za TV kanal Rusija 24 i RIA Novosti.  O datumu završetka specijalne operacije


Ostale novosti iz rubrike »