„Azerbejdžan ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost Nagorno-Karabaha“: Intervju sa Alijevim
U četvrtak su azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan dali paralelni intervju za RIA Novosti, koji je vodio Dmitrij Kiseljov, generalni direktor novinske agencije "Rosija sivodnja".
Prenosimo intervju azerbejdžanskog predsednika.
Intervju sa jermenskim predsednikom možete pročitati OVDE.
- Gospodine predsedniče, iskreno sam vam zahvalan na ovoj prilici da vam postavljamo pitanja u tako teškom trenutku za Azerbejdžan i ceo svet. Kako ocenjujete rezultate neprijateljstava od 27. septembra, koliki su gubici strana, prema vašoj proceni, i da li ima mnogo zatvorenika?
Alijev: Azerbejdžan je 27. septembra podvrgnut još jednom napadu jermenskih oružanih snaga, što nije bio prvi napad u poslednja tri meseca. Nešto slično, ali u manjem obimu, dogodilo se u julu na državnoj granici, zatim je ovaj napad odbijen, zatim u avgustu, kada je sa jermenske strane poslata diverzantska grupa u cilju izvršenja terorističkih napada na civilno stanovništvo i na vojsku i ova grupa je sprečena. Krajem septembra i naša naselja su bila izložena artiljerijskoj vatri i već u prvim satima imali smo žrtava i među civilnim stanovništvom i među vojskom. Do danas imamo 43 civilne žrtve i više od 200 ranjenih, oko dve hiljade kuća u selima i gradovima koji se nalaze uz kontaktnu liniju su ili potpuno uništene ili oštećene. Nažalost, artiljerijsko granatiranje iz Jermenije nastavlja se i nakon dogovora o parametrima prekida vatre, uključujući varvarsko bombardovanje grada Gandže, usled čega je ubijeno 10 civila, a četrdesetak ranjeno. Što se tiče gubitaka na bojnom polju, prema našim podacima, gubici jermenske strane su mnogo veći od naših gubitaka. Objavićemo svoje gubitke među nakon vruće faze sukoba.
Što se tiče rezultata neprijateljstava, oni su veoma uspešni za azerbejdžansku vojsku. Uspeli smo da probijemo duboko ešaliranu odbranu neprijatelja. U nekim oblastima postojale su čak četiri linije odbrane. Planinski teren, naravno, čini odbranu mnogo pogodnijom od kontraofanzive. Do danas je na desetine naselja oslobođeno od okupacije, uključujući grad Džebrail i većinu sela regije Džebrail, apsolutnu većinu sela u regionu Fizuli i selo Sugovušan, koje je od strateškog značaja. Proterali smo okupatore sa strateških visina na planinskom lancu Murovdag i nastavljamo uspešno da obnavljamo teritorijalni integritet naše zemlje.
- U moskovskim sporazumima od 10. oktobra pominju se osnovni principi nagodbe, molim Vas da dešifrujete ove principe onako kako ih razumete?
- Ovi principi su razvijeni tokom godina. Više od deset godina, rekao bih. U procesu mog rada sa prethodnim rukovodstvom Jermenije, vrlo smo aktivno krenuli napred u procesu koordinacije pozicija. Bilo je vrlo teško. Pregovori su u svakom slučaju težak proces, a još više o tako važnom pitanju. Ipak, obe strane su pokazale želju da slede put političkog rešenja. Ali, na nesreću, nakon što je trenutna vlada Jermenije došla na vlast, jermenska strana je sve ono što se prethodno nakupilo jednostavno bacila u natu za smeće. Pokušao se takođe promeniti format pregovora, da se u pregovore uključe vlasti takozvane Nagorno-Karabaške republike, što smo odbili i mi i kopredsedavajući OEBS-ove grupe Minsk.
U principu, ukratko, ovo su osnovni principi koje je Azerbejdžan uvek poštovao i mi smo ih razvili. Ali nova jermenska vlada je više puta saopštila da je to neprihvatljivo, da neće vratiti ni centimetar zemlje. Jermenski ministar odbrane rekao je da se Jermenija priprema za novi rat za nove teritorije. Stalno su nam dolazile pretnje i uvrede, što je rezultiralo takvom konfrontacijom. Mislim da bi jermenska strana trebalo trezveno da proceni novonastalu situaciju i da se posveti primirju, koje je nekoliko sati kasnije na varvarski način prekršila bombardovanjem mirnog usnulog grada Gandže.
Alijev: Naš stav je uvek bio vrlo konstruktivan i dosljedan. Takođe se oslanja na norme međunarodnog prava u pogledu sprovođenja četiri rezolucije Saveta bezbednosti UN, koje su zahtevale potpuno, trenutno i bezuslovno povlačenje jermenskih snaga sa naših teritorija. Naš stav se uvek zasnivao na pragmatičnom pristupu i mislim da razvoj događaja za pregovaračkim stolom to jasno pokazuje. Što se tiče „crvenih linija“, to smo vrlo jasno izjavili i kopredsedavajući Minske grupe su toga svesni - ni pod kojim okolnostima teritorijalni integritet Azerbejdžana ne može biti narušen, Azerbejdžan ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost Nagorno-Karabaha. Ali u isto vreme, naš predlog je proizašao iz činjenice da u budućnosti jermenska zajednica i azerbejdžanska zajednica treba da mirno žive i koegzistiraju na teritoriji Nagorno-Karabaha. Inače, to se događa, inače, u drugim naseljima Azerbejdžana, uključujući Baku, gde postoji više hiljada jermena, u Rusiji, Gruziji, u drugim zemljama, gde Jermeni i Azerbejdžanci ponekad žive i rade u istom selu i između njih nema protivrečnosti. Zašto se to kod nas ne može postići? Posvećeni smo tome, ali, naravno, posledice etničkog čišćenja moraju biti eliminisane i sve naše interno raseljene osobe moraju se vratiti svojim kućama. Ovde sam vam, u principu, otkrio malo više od osnovnih principa, našeg pristupa mogućim kompromisima.
- Gospodine predsedniče, brutalnost ovog rata već je ušla u istoriju, a vi ste već deo istorije ovog rata. Kako biste voleli da ostanete u istoriji?
- Znate, svaki rat je surovost, žrtve, patnja ljudi, gubitak voljenih, ali razlika je u tome što je za azerbejdžanski narod ovaj rat oslobodilački, a za Jermeniju osvajački rat. Za nikoga nije tajna, a činjenica je, koju međunarodni posrednici već znaju, da takozvana vojska Nagorno-Karabaha ne postoji. Danas, u udruženju koje tako naziva jermenska strana, 90 posto vojnika su državljani Jermenije, jermenska vojska ih registruje i poziva na služenje vojnog roka i šalje na okupirane teritorije Azerbejdžana: u Agdam, Fizuli, Džebrail, Kelbadžar, Kubatli, Lačin, Zangelan. Pitanje je - šta oni tamo rade? Danas su jermenske okupacione snage na međunarodno priznatim teritorijama Azerbejdžana. I ovo ništa ne može opravdati: ni sa stanovišta međunarodnog prava, ni sa stanovišta ljudskog morala. Trideset godina je nemoguće voditi politiku sprečavanja Azerbejdžanaca da uđe u svoju zemlju predaka. To su iste teritorije na kojima jermensko stanovništvo nikada nije živelo. Druga je stvar što je tamo sve uništeno, a za povratak tamo je potrebno puno vremena i truda, ali takav stav nikako ne može biti opravdan. Stoga se mi i naši službenici borimo i umiremo na azerbejdžanskom tlu, a jermenski vojnici umiru na zemlji koju njihova vlada želi da održi pod okupacijom.
Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / Vladimir Trefilov/ vostok.rs
- Povezane teme
- Jermenija
- Azerbejdžan
- sukobi
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...
Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...
Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...
Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao intervju za TV kanal Rusija 24 i RIA Novosti. O datumu završetka specijalne operacije
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.