Kako je rublja nadživela konkurente i postala jedina ruska valuta
Od srebrnih poluga sa „rubom“, tj. šavom, do papirnog novca. Rublja postoji već više od 700 godina.
Rublja nije uvek bila ni jedini ni najčešće korišćeni novac u Rusiji. Prvi put se spominje u pisanim izvorima 1316. godine, a njen glavni konkurent je tada bila „denjga“, mala moneta koja se koristila u svakodnevnoj trgovini. Rublja je tada bila srebrna poluga od 200 grama, velike vrednosti i malo je ko mogao sebi da priušti rublju. Ime je dobila od reči „rub“, jer su poluge nakon livenja imale na sebi šavove. „Denjga“ možda i nije opstala do naših dana ali jeste njeno ime, pa se novac na ruskom zove „denьgi“.
ATЭS/Wikipedia
U 14-15 veku srebrna poluga je zamenjivala vreću drugih moneta manje vrednosti, a sama je postala novčić tek u 17. veku. Za vreme vladavine Alekseja Mihajloviča Romanova 1654. godine pojavila se prva moneta po imenu rublja, iskovana od evropskih talira. Ruski majstori su postavili svoje simbole, jahača i datum. Rublje su u narodu zvali „jefimke“, jer je originalni talir bio iz rudnika srebra Joahimštala (sada Jahimov u Češkoj).
Public domain
Zahvaljujući finansijskoj reformi Petra Velikog početkom 18. veka rublja se osamostalila i postala osnovna valuta monetarnog sistema Ruskog carstva.
Public domain
Period kovanog novca je trajao do 1769. godine kada je Katarina Druga naredila štampanje prvog papirnog novca, što je učinjeno da bi se pokrio deficit budžeta od 1 milion 800 hiljada rubalja koji je nastao zbog ogromnih troškova Rusko-turskog rata (1768-1774).
Public domain
Najvrednija novčanica koju je ikada štampala Ruska imperija zvala se „petenjka“ jer je na njoj bio Petar Veliki. Štampana je 1898. godine i imala nominalnu vrednost od 500 rubalja. „Petenjka“ i „katenjka“ od 100 rubalja, u čast Katarine Velike, bili su mašta svakog Rusa. Učitelji su zarađivali u to vreme oko 100 rubalja godišnje, a najplaćeniji profesori 500.
Public domain
Poslednja rublja je u Ruskoj imperiji iskovana 1915. Dvoglavi orao je sa nje zatim prešao na prvi novac štampan posle revolucije, ali bez obeležja imperije. Orao je bez krune a pozadina je ukrašena svastikom – starim simbolom prosperiteta.
Public domain
Početkom 20-ih godina vrednost rublje je tako pala da se nije isplatilo kupovati drva za ogrev. Pametnije je bilo bacati rublje u vatru. Nove vlasti su štampale banknote od 20 i 40 rubalja, koje su ličile na poštanske marke a narod ih je zvao „kerenke“ u čast Aleksandra Kerenskog, predsednika Privremene vlade.
Public domain
U to vreme je bilo puno različitih novčanica, a koristili su se i taloni za hlebi i vino. Do 1922. u opticaju su bili i „katenjka“ i „petenjka“. Tridesetih godina pojavili su se „červonci“. U Carskoj Rusiji tako su zvali zlatne strane kovanice. Lenjinov lik se prvi put pojavio na červoncu od 10 rubalja i zadržao se do 1991. godine.
Public domain
Od 1947. dizajn novčanica je doživeo promene i počeo da podseća na stare carske rublje. Zemlja koja je pobedila u Velikom otadžbinskom ratu i oslobodila svet od fašizma je ponovo postala velika imperija.
Public domain
Novi kovani novac se pojavio 1961, ali ne od vrednog metala kao ranije. Sada je to bila legura bakra i nikla. Sovjetske rublje su mogle da se koriste samo u zemlji, a novac štampan 1961. je imao prevod na svim većim jezicima SSSR.
Public domain
Rublje su 1992. dobile novi izgled, ali to nije dugo trajalo. Novčanice koje danas znamo su se pojavile 1995, samo što su imali drugu vrednost. Zbog inflacije postojale su novčanice od 1000 do 500.000 rubalja.
Public domain
Denominacija 1997. godine je smanjila sve te nule. Pojavile su se novčanice od 5 (ubrzo povučene iz upotrebe) 10, 50, 100 i 500 rubalja, a početkom 21. veka i od 1000 i 5000 rubalja. Najnovije banknote su izašle 2017-te – 200 i 2000 rubalja posvećene Sevastopolju i Ruskom dalekom istoku.
Public domain
Ksenija Zubačova,
Russia beyond
- Izvor
- foto: Public domain / Russia beyond/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...
Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...
Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...
U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...
Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...
Što pre Srbija smogne snage da se priključi Novom svetu, ponosno i bez ostatka nastavi da razvija svoje bratske odnose sa Rusijom i oslobodi se navedenih okova i zabluda,...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.