Pet činjenica o sporazumu kojim je okončan katastrofalni rat između Rusije i Japana

Pre tačno 115 godina, 5. septembra 1905, potpisan je Portsmutski mirovni sporazum između Rusije i Japana kojim su dve imperije obustavile međusobne ratne okršaje. Uslovi sporazuma su bili daleko blaži nego što je poražena Rusija očekivala, piše Russia beyond.

1. Sporazum i nije bio tako loš po Rusiju 

Japanci napadaju rusku vojsku

Public domain

Rusko-japanski rat je bio katastrofalan po Rusiju. Ona nije uspela da dobije nijednu veću bitku, a krajem maja 1905. je u moreuzu Cušima doživela jedan od najtežih poraza na moru u svojoj istoriji. Sve je ukazivalo na to da će Rusi skupo platiti poraz u ratu. Međutim, carske diplomate na čelu sa Sergejem Viteom zauzele su čvrst stav, neočekivano odbacivši većinu zahteva koje je izneo Japan. Tokio nije imao dovoljno resursa za nastavak konflikta pa je bio prinuđen da traži od poraženog protivnika manje nego što je planirao.

Rusko-japanski rat. Grupa vojnika i oficira pored artiljerijskog oruđa.

Sergej Orlov/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Rusija je u pregovorima dala Japanu „odrešene ruke“ u Koreji, ustupila mu je svoju vojnopomorsku bazu Port Artur na poluostrvu Ljaodong i samo južni deo Sahalina (a ne ceo, kako je Tokio insistirao). Odbila je zahtev Japana da ograniči svoje kopnene snage i mornaricu u dalekoistočnom regionu ili da plati ratnu odštetu.

„Niko nije očekivao da će ishod biti tako povoljan po Rusiju. U celom svetu se na sav glas govorilo da je ovo bila prva pobeda Rusije posle nepune dve godine ratovanja i stalnih poraza“, napisao je kasnije Vite u svojim memoarima.

2. Predsednik SAD je bio posrednik 

Karikatura Portsmutskog mira, 1905.

Getty Images

Japanci su zamolili Teodora Ruzvelta da bude posrednik u pregovorima jer su znali da je projapanski nastrojen. Međutim, kako su pregovori odmicali američki predsednik je sve jasnije sagledavao da će Japan, ukoliko svi njegovi zahtevi budu prihvaćeni, postati suviše moćan u Tihom okeanu i predstavljaće pretnju čak i za Sjedinjene Američke Države.

Brodovi ruske eskadre ukotvljeni u Port Arturu.

Agnesa Dines/Kolekcija V. A. Nikitina/russiainphoto.ru

Zbog toga je Ruzvelt promenio mišljenje i dao veliki doprinos znatnom ublažavanju uslova propisanih u sporazumu.

3. Japanci su bili krajnje nezadovoljni sporazumom 

Ratifikacija Portsmutskog mirovnog sporazuma između Japana i Rusije, 25. novembar 1905.

Arhiv Ministarstva spoljnih poslova Japana

Potpisivanje Portsmutskog mira izazvalo je velike nerede u Japanu, takozvane hibijske buntove. Japanci su bili posebno revoltirani zbog toga što njihova zemlja, iako je izašla iz rata kao pobednica, nije dobila ni severni Sahalin, niti jednu jedinu paru na ime ratne odštete (a rat je skupo košao japansku ekonomiju).

Ratifikacija Portsmutskog mirovnog sporazuma između Japana i Rusije, 25. novembar 1905.

Arhiv Ministarstva spoljnih poslova Japana

U tokijskom parku Hibija okupilo se 30.000 buntovnika. Zatim je revoltirana gomila uništila većinu policijskih stanica u gradu. Poginulo je 17 osoba, a povređeno skoro hiljadu. Usled ovih nereda pala je vlada i njen premijer Kacura Taro.

4. Rusija je izgubila nekadašnji vojni prestiž 

Karikatura Hibijskih nereda koji su izbili 5. septembra 1905. u Tokiju, Japan.

Legion Media

Portsmutski mir se možda može shvatiti kao uspeh ruske diplomatije, ali je njegovim potpisivanjem Rusija izgubila međunarodni prestiž. Posle toga je čak i slaba Kina, koja je uvek zazirala od severnog suseda, počela da tretira Rusiju kao „papirnog zmaja“. Nijedna velika svetska sila više nije verovala da Rusija ima bilo kakav potencijal na Dalekom istoku. Ruska imperija je bila prinuđena da vektor svoje spoljne politike okrene sa Istoka na Zapad i da se potpuno usredsredi na poslovanje sa Evropom.

5. Sovjetski Savez se 40 godina kasnije revanširao Japanu 

Drugi svetski rat 1939-1945. Avgust 1945. Slom imperijalističkog Japana. Mandžurska operacija od 9.8. do 2.9. 1945. Kapitulacija Kvantunske armije.

Jevgenij Haldej/Sputnik

Poraz Ruske imperije u ratu protiv Japana prešao je u nasledstvo Sovjetskom Savezu koji se suočio sa stalnom japanskom pretnjom na svojim granicama. Taj problem je rešen tek 1945. godine, kada je Crvena armija do nogu potukla Kvantunsku armiju u Mandžuriji. Portsmutski mirovni sporazum je anuliran 2. septembra 1945. godine, nepunih 40 godina posle sklapanja, kada je Japan potpisao kapitulaciju. Kasnije je Sovjetski Savez povratio južni Sahalin.

Boris Jegorov, Russia beyond