Turistički putokaz

Stragari: rodno mesto Tanaska Rajića.

Na oko 120 kilometara od Beograda, pod okriljem Rudnika, smeštena je šumadijska varošica Stragari. Zajedno sa okolnim selima pripada području Gornje Jasenice i čini gradsku opštinu Kragujevca, udaljenog 32 kilometra.

Varošicu presecaju reke Jasenica i Srebrnica, kao i više manjih potoka. Najbliži vrh je Ramaćski vis (813 m) koji, sa prelepim pejzažima, čistim vazduhom, blizinom izvora mineralne lekovite vode u banji Voljavča (iz 1928. godine), predstavlja samo osnov za posetu ovom kraju. Stragari imaju i bogata, prelepa lovišta. Posebna atrakcija su dve vrste divljači koje nisu sa ovih prostora – muflon i jelen lopatar.

Ali, tu nije kraj nabrajanju vrednosti ovog živopisnog mesta.

U gustoj šumi uz Voljavački potok, pet kilometara od centra Stragara smešten je kompleks manastira Voljavča. U manastirskoj crkvi sahranjena je glava Tanaska Rajića, čiji spomenik danas krasi centar Stragara, inače njegovog rodnog mesta.

Na osam kilometara od Stragara je manastir Blagoveštenje sa jedinstvenom drevnom relikvijom, duboreznim krstom sa Hristovim raspećem. U blizini je i manastir Petkovica sa jednom od najstarijih crkava šumadijske eparhije. Samo dva kilometra od ovog svetilišta, uz reku Srebrnicu, nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja Srebrnice, gde je Đurađ Branković zvanično proglašen i prihvaćen za naslednika despota Stefana Lazarevića.

Inače, mesto je nekad bilo izuzetno živo – datira još iz 1476. godine kada je, prema turskim popisima, imalo više domova (39) od Kragujevca (32). Vremenom, štošta je protutnjalo ovim krajem, narod se osipao, pa je sve nekako zamrlo…

Danas meštani pokušavaju da mu vrate živost. Kako nam je rekla Milena Jovanović, šef mesne zajednice Stragari, puno je lepih kuća čiji domaćini gostima, pored druženja i zajedničkih šetnji, mogu da ponude prenoćište i hranu. I sve to kao da im je došao neko iz familije, a ako koji dinar kapne – dobro dođe.

Negujući stare tradicionalne vrednosti, ženska zadruga „Smilje” pokušava da pomogne: kroz pripremanje zdrave hrane, ručne radove i izradu suvenira, vredne meštanke polako uzimaju stvar u svoje ruke. U mestu, ali i na raznim sajmovima, uz krotkost i gostoljubivost seoske duše, gostima služe slatko, domaće sokove, pitu razvlakušu, sarmicu od vinovog lišća, vanilice…