BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.09.

30.09.2018. god.

  


Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 26.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - 
 Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 





Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.09


Donjeck: Pokušaj atentata na predsedničkog kandidata DNR-a U Donjecku je na sednici Komunističke partije došlo do eksplozije u kojoj je povređeno četvoro ljudi. Među njima je i kandidat za predsednika Donjecke Narodne Republike Igor Hakimzjanov, saopštio je deputat Narodnog saveta DNR-a Vladislav Berdičevski za RIA Novosti.




 
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova DNR-a, četiri osobe su povređene. U zgradi je aktivirana eksplozivna naprava ekvivalenta 100-150 grama TNT eksploziva.

Takođe, sekretar gradskog komiteta Irina Jakina zadobila je više povreda.

Prema rečima člana Komunističke partije Genadija Fomenka, u trenutku eksplozije u zgradi gde se održavala sednica nalazilo se oko 50 ljudi.



„Na mestu eksplozije je pronađen paket, a u zgradi je sve izgorelo. Pored Hakimzjanova, povređene su još tri osobe“, rekao je on.

Lider Komunističke partije DNR-a, Boris Litvinov, rekao je da je do eksplozije došlo nakon održavanja kongresa. Po njegovom mišljenju, bomba je aktivirana ili daljinski, ili je imala satni mehanizam.

Litvinov je dodao da je eksplozija usmerena protiv kandidata za predstojeće izbore u DNR-u i protiv same stranke.

"Ovo je pokušaj da se naruši naše učešće na izborima, prikupljamo dokumente, konstantno se nalazimo u problemima, a danas je bio kongres, jer je danas zadnji dan podnošenja dokumenata kandidata za narodne poslanike CIK-u. Veliki deo dokumenata je bio unutra i sada su spaljeni. Da li ćemo imati vremena da ih nađemo i predamo, sada ne znam", rekao je on novinarima.

Povređeni kandidat za predsednika DNR-a Hakimzjanov 2014. godine bio je šef Ministarstva odbrane DNR-a. Sada je kandidat na izborima za predsednika, a koji će biti održani 11. novembra.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.09.

 

 Porošenko: Kao predsednik i vrhovni komandant zalažem se za političko i diplomatsko rešenje deokupacije Donbasa  Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je rekao da se zalaže za političko i diplomatsko rešenje situacije u Donbasu.

"Kao predsednik i vrhovni komandant, delim mišljenje više od 60% građana koji se zalažu za političko i diplomatsko rešenje situacije u Donbasu, što je ključna stvar moje strategije za mir i deokupaciju", rekao je Porošenko tokom govora u Harkovu.


Porošenko je rekao da se upoznao sa rezultatima istraživanja tri poznate kompanije, koje su bile zainteresovane za to, kako ljudi vide optimalnu strategiju za povratak Donbasa pod kontrolu Kijeva.

Prema njegovim rečima, 11,5% ispitanika se zalaže za vojnu ofanzivu sa artiljerijom, tenkovima i avionima, i da će se "silom vratiti Donbas". On je takođe rekao da 9% ispitanika veruje da apsolutno ništa ne treba menjati, a još 10% sugeriše da se "izolira Donbas bodljikavom žicom i zaboravi". U isto vreme Porošenko nije naveo na osnovu koeg istraživanja navodi ove podatke.

Kijev: Povećavamo prisustvo na Azovskom moru jer Rusija nastavlja da napada suverenitet Ukrajine  Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine povećalo je prisustvo u akvatoriju Azovskog mora, rekao je ukrajinski ministar Arsen Avakov.


Prema njegovim rečima, takve mere su neophodne, jer Rusija "nastavlja da napada" suverenitet Ukrajine.


"Zbog toga povećavamo prisustvo jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno komponenti Državne službe za vanredne situacije i Državne granične službe. Za nas je 
od fundamentalnog značaja bezbednost naše plovidbe i obale Azovskog mora", rekao je Avakov.

Porošenko poželeo da se Donbas vrati pod kontrolu Kijeva 2019. godine  Predsednik Ukrajine Petro Porošenko poželeo je da se Donbas vrati pod kontrolu Kijeva 2019. godine.


Porošenko je danas učestvovao u otvaranju obnovljenog puta Harkov-Ahtirka.

"U Mariupolju danas je dan grada, a odavde, sa granice Sumske i Harkovske oblasti, želimo Mariupolju izdržljivost i snagu. On se nalazi 18 kilometara od linije fronta. Želim da se Donbas vrati u Ukrajinu 2019. godine i da se Ukrajina vrati Donbasu ", rekao je Porošenko tokom govora, a video je postavljen na njegovoj fejsbuk stranici.

 
Porošenko uveren da Ukrajina neće Rusiji vratiti tri milijarde dolara duga   Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je rekao da je uveren da Ukrajina neće vratiti Rusiji dug u visini od tri milijarde dolara, govoreći na otvaranju foruma "Inovacije - investicije - harkovske inicijative".


Prema rečima Porošenka, Kijev se u određenom trenutku odbranio od zahteva da se vrati dug Moskvi.

"Odbranili smo zahteve Rusije za vraćanje sredstava koja su bačena na Janukoviča u decembru 2013. godine, a koja su pred kamerama utovarena na kamione i izvezena iz Ukrajine. Dokazali smo da je nepravično zahtevati od Ukrajine da vrati ta sredstva", rekao je on.


U 2013. godini, Moskva je kupila ukrajinske evroobveznice vredne tri milijarde dolara po netržišnim uslovima (sa stopom kamate od 5 procenata godišnje). Sve do kraja 2015. godine, Kijev je redovno servisirao dug.

Rusko ministarstvo finansija podnelo je tužbu Sudu u Londonu u martu 2017. godine, a sud je doneo odluku da Ukrajina Rusiji isplati nominalnu vrednost obveznica - tri milijarde dolara, iznos neisplaćenih kamata - 75 miliona dolara, kao i zateznu kamatu. Svaki dan kašnjenja Ukrajinu košta 673 hiljade dolara.


Klimkin saopštio o "dubokoj izolaciji" Rusije   Šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin izjavio je da ovogodišnja Generalna skupština Ujedinjenih nacija pokazuje da ceo svet podržava Kijev, dok se Rusija nalazi u dubokoj izolaciji, prenose tamošnji mediji.

Šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin spava za vreme govora predsednika Petra Porošenka

Kako se navodi, dokaz za to je glasanje koje je održano po pitanju Krimske rezolucije, još krajem prošle godine, koje ukazuje do koje mere je ta izolacija primenjena.

Podsetimo, tada je rezoluciju po pitanju navodnog nepoštovanja ljudskih prava na teritoriji Krima, koju je predložio predsednik Petro Porošenko, podržalo 70 zemalja, 76 je bilo protiv, a 26 uzdržano.

Pored toga, Klimkin je izrazio zadovoljstvo što je na Generalnoj skupštini bilo reči i o uvođenju mirotvoraca u Ukrajinu, pre svega na Donbasu, ali i o procesu oslobađanja talaca i političkih zatvorenika.

Osvrnuo se i na pitanje reforme UN rekavši da je to izuzetno bitno pitanje koje je potrebno rešiti. 

„Smatrajte me nekorektnim, ali UN se nalazi u dekadentnom stanju, pre svega kada je reč o donošenju bitnih odluka. Stoga je reforma UN, ali i Saveta bezbednosti preko potrebna, štaviše, to je trebalo uraditi još pre nekoliko godina“, zaključio je.


Lavrov: Kijev teše iluzije o uvođenju okupacionih snaga u Donbas uz podršku zapadnih zemalja   Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je zapadne zemlje da ukrazume ukrajinske vlasti.

Prema njegovim rečima, umesto ispunjavanja Minskih sporazuma i uspostavljanja dijaloga sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom, Kijev teše iluzije o uvođenju okupacionih snaga u Donbas uz podršku zapadnih zemalja.

Ministar spoljnih poslova je podsetio je da je Kijev sve više počeo da upražnjava upotrebu scenarija sile za rešavanje situacije.

Prema Lavrovu, oni koji štite aktuelne kijevske vlasti moraju da urazume svoje štićenike, da ih nateraju da prekinu blokadu Donbasa i diskriminaciju nacionalnih manjina na celoj teritoriji Ukrajine.
 
Ministar je dodao da Moskva podržava rad misije OEBS-a u Ukrajini.

Istražni komitet Rusije podneo više od 100 krivičnih prijava za zločine u Donbasu Istražni komitet Rusije podneo je krivične prijave za vojne zločine u istočnoj Ukrajini protiv 110 ljudi, među kojima je 20 predstavnika visokog vojnog rukovodstva te zemlje, rekla je novinarima portparolka tog komiteta Svetlana Petrenko, prenose RIA Novosti.
Prema njenim rečima, predsednik Istražnog komiteta Rusije AleksandaR Bastrikin je u petak saslušao izveštaj o toku i rezultatima istrage o krivičnim delima povezanim sa događajima na jugoistoku Ukrajine.

„Predsednik Istražnog komiteta Rusije je izvešten o tome da je na osnovu podataka dobijenih istragom pokrenut krivični postupak protiv 110 ljudi, uključujući 20 predstavnika visokog vojnog rukovodstva Ukrajine, lidere i članove oružanih formacija koji su odgovorni za upotrebu ofanzivnog oružja neselektivnog dejstva protiv civila“, rekla je ona. 

Petrenkova je podsetila da su u maju 2014. godine ruski istražitelji pokrenuli krivičnu istragu o teškim i posebno teškim zločinima protiv mira i bezbednosti čovečanstva koje su počinili predstavnici bezbednosnih struktura Ukrajine na teritoriji Donjecke i Luganske Narodne Republike. 

RPC: Dokumenti koje je predstavila Carigradska patrijaršija ne potvrđuju njeno pravo na Kijevsku mitropoliju Dokumenti koje je predstavila Carigradska patrijaršija ne potvrđuju njeno pravo na Kijevsku mitropoliju, izjavio je u petak zamenik šefa Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije Nikolaj Balašov.


Carigradska patrijaršija objavila je ranije izveštaj na 29 stranica koji navodno objašnjava njeno pravo da ukrajinskoj crkvi prizna autokefalnost, pozivajući se na istorijske dokumente. 

U izveštaju je navedeno da Ruska pravoslavna crkva nema pravo na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, jer je predavanje Kijevske mitropolije u nadležnost Moskvi u 17. veku „nosila privremeni karakter“. 

„U dokumentima toga nema“, rekao je Balašov novinarima.

„Veoma su nam čudne bile tvrdnje pojedinih predstavnika Carigradske patrijaršije da su odluke koje je objavio Carigrad (o darivanju autokefalnosti) navodno zasnovane na istorijskim dokumentima i da su im nekakvo opravdanje. Želimo da postavimo pitanje svojoj braći – iz kakvih su dokumenata izveli takve zaključke. Možemo li da se upoznamo s dokumentima koji su sve do danas ostali izvan naše pažnje. Sumnjam, međutim, da oni postoje“, dodao je Balašov. 

Ukrajina - iz minuta u minut -

 

 



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »