RT: „Gubljenje vremena i resursa“: Norveški istraživači pozivaju protiv čišćenja mora od plutajućeg plastičnog otpada

01.09.2020. god.

Oko 15 tona plastike dopse u mora planete svakog minuta

Čišćenje plutajuće plastike iz mora je „izgubljeni slučaj“ i pokušaj njenog uklanjanja zapravo može doneti više štete nego koristi, sugeriše se u novom istraživanju. Umesto toga, napori za čišćenje trebali bi se usredsrediti na smeće izbačeno na obalu.

Pokušaj čišćenja plastičnog otpada na otvorenom moru predstavlja „gubljenje vremena i resursa“, zaključili su istraživači norveške kompanije "SALT".

"Otpad u moru je izgubljen slučaj, nema smisla da se to čisti", saopštio je tim u nedavno objavljenom istraživačkom radu.

Raznovrsna plastika koja pluta morem previše je rasuta da bi se lako uklonila, tvrde istraživači. Pokušaj izvlačenja ne samo da je neproporcionalno skup i dugotrajan, već može doneti više štete nego koristi. Stavljanjem velikih mreža uloviće se „previše ribe i divljih životinja u poređenju sa količinom smeća“, navodi se u radu.

„Pored toga, smeće se često nalazi gde je morski život i organski materijali koji su važni za ekosisteme i životinje koje tamo žive. U najgorem slučaju rizikujemo da nanesemo više štete nego koristi ako budemo lovili mrežama po područjima“, rekao je vodeći autor istraživačkog rada Janik Falk-Anderson za NRK.

Umesto da gube vreme i resurse na čišćenju otvorenog mora, ljudi bi se trebali usredsrediti na ručno sakupljanje smeća izbačenog na obalu, što je daleko nežnija i efikasnija metoda.

„Eto, kupite jednu po jednu stvar", objasnio je Falk-Andersson.

Istraživanje je pohvalio norveški ministar za klimu i životnu sredinu Svenung Rotevatn, koji je istovremeno opisao zagađenje plastikom kao brzo eskalirajući problem koji se mora rešiti širokim međunarodnim naporima.

„Veoma je dobro što se kritični naglasak usmeri na čišćenje plastike u moru. Dugo smo isticali da čišćenje u morskim područjima započinje na pogrešnom kraju i da postoji rizik od narušavanja života u moru prilikom vađenja plastike“, rekao je Rotevatn za NRK.

Tokom poslednjih godina, zagađenje plastikom postalo je jedan od glavnih ekoloških problema, s tim što količina otpada koji pluta po okeanima raste alarmantnom brzinom. Prema različitim procenama, oko 15 tona plastike dopse u mora planete svakog minuta.

Osim što zakrčuje vodene puteve i formira čitava plutajuća ostrva, poput ozloglašenog Velikog pacifičkog smeća, plastika predstavlja veliku opasnost za divlje životinje. Životinje se zapliću u plastičnom smeću, guše se u njima, te im se zapuši stomak toliko da postanu nesposobni da konzumiraju i svare pravu hranu. Male čestice plastike, takozvana mikroplastika, akumuliraju se u telima i tkivima različitih organizama i na kraju se vraćaju pošiljaocu - ljudima - u morsku hranu koju konzumiramo.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Tanjug
foto: © Reuters / Luc Gnago / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Norveška
ekologija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema više „beskonačnih“ plaćanja Zelenskom – Trampu

Bivši predsednik je izjavio da će „rešiti” ukrajinski sukob i pre stupanja na dužnost

Hronika specijalne vojne operacije za 16.06.2024.

Na zaporoškom pravcu konačno je uzeto pod kontrolu naselje Zagornoje, odakle su OSU isterane prošle godine. Ruske jedinice su napredovale kroz grede na jugu i istoku, nakon čega su...

Hronika specijalne vojne operacije za 15.06.2024.

Ruske trupe su izvele nekoliko ciljanih udara na ciljeve na teritoriji pod kontrolom OSU, između ostalih, ponovo pogodivši aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti.