Kako sprečiti samoubistva dece?

Ruski mediji počeli su sve češće da saopštavaju o samoubistvima tinejdžera. To ne znači da je broj samoubistava maloletnih naglo porastao, govore eksperti, prosto sada se društvo trudi da detaljno analizira svaki slučaj samoubistva. A stručnjaci u međuvremenu razmišljaju kako da spreče takve tragedije.

Tinejdžerska samoubistva, agresija koju deca školskog uzrasta usmeravaju protiv sebe samih – akutni je problem za mnoge zemlje, na primer SAD, Kinu, Mađarsku, Finsku, Litvaniju, Rusiju. Al u suštini samoubistva su samo vidljivi deo ledenog brega. Njegov podvodni deo je opšte duhovno neblagostanje tinejdžera u savremenom društvu, primećuje psiholog Sergej Ključnikov.

Svet je žestok i svet dece takođe je prilično žestok, tamo ideali surovosti postaju sve popularniji. Zato se deca često podvrgavaju ruganju, podsmevanju kako od strane vršnjaka i starijih učenika, tako i ponekad od strane učitelja i roditelja, govori ekspert.

U takvoj situaciji posebno su podložna deca sa slabom psihom, smatraju stručnjaci. Kod njih može da se rodi misao da izvrše samobuistvo. Situaciju pogrošavaju mediji koji mnogo govore o slučajevima samoubistava i samim tim ulivaju deci pomisao da mogu da reše sve probleme na taj strašan način, govori Sergej Ključnikov. Pogubnu ulogu ima i Internet, sa obiljem agresivnih on-lajn igara i foruma, u kojima se vrednost ljudskog života podvrgava sumnji, podvlači ekspert.

Postoje i sajtovi i forumi koji dovode ljude do samoubistva i zakonodavno se to još ne goni. Virtuelni svet u kojem deluju ubice, mnogostruko se prikazuju ubistva, pogibija i fantastično uskrsnuće, vrši uticaj na percepciju samog života. Kada je granica između zla i običnog života izbrisana, kada je zlo legalizovano, psiha dece se podvrgava opasnosti – uveren je psiholog. Deci je vreme da se zaštite od internet-opasnosti, na primer da se napravi služba koja bi pratila „destruktivna raspoloženja“ na tinejdžerskim forumima, smatra on.

Važno je ne samo obezbediti za decu "onlajn" prostor, već im dati i pozitivan program. Za decu koja očajno žele da naiđu na razumevanje roditelja, rade telefoni poverenja, govori dečiji psiholog Anfisa Kalistratova. Telefoni poverenja su vrlo snažna stvar, šteta što se ne obraćaju svi tamo. Tamo sede specijalno obučeni ljudi koji znaju šta govore. Oni odlično shvataju stanje deteta. Dete može to i da ne kaže, a konsultant već može da oseti koji su konkretno problemi nastali kod njega u porodici.

Ali glavnu pomoć tinejdžeru koji ima potrebu za moralnom podrškom treba da pružaju roditelji. Sa detetom treba naučiti kako da se komunicira i pokloniti mu vreme, nezavisno od umora i zaposlenosti. Međunarodno iskustvo takođe nagoveštava rešenja problema samoubistava među tinejdžerima. Sredstava protiv strašne socijalne bolesti ima dosta: od antidepresanta koje propisuje lekar do zakonodavnih mera. U Japanu, na primer, 2006. je bio donet Zakon o borbi protiv samoubistava. On pomaže da se istraže samoubistva, a konačno da se spreče novi takvi slučajevi, govori direktor Centra za borbu protiv samoubistava Lajflink Simizdu Jašouki. Uz pomoć rođaka dece koja su izvršila samoubistvo istražili smo 500 slučajeva, saznali detaljnu situaciju koja je svakoga dovela do smrti. Želimo da utvrdimo zašto su izvršili samobuistvo kako bismo shvatili šta treba preduzeti, uveren je on.