Veliki rat na pomolu: Rusija brani Siriju od NATO

Damask – Rusija je rasporedila svoje ratne brodove u vodama Sirije, u kojoj već više od sedam meseci traje pobuna protiv predsednika Bašara el Asada. Taj potez protumačen je kao korak Moskve u sprečavanju još jedne „humanitarne misije“ NATO.

 

U Siriji hiljade ljudi mesecima protestuje protiv El Asada, koji je na vlasti deset godina, a na mestu predsednika države nasledio je svog oca Hafeza, koji je tom zemljom vladao 29 godina. Vojska se ne libi da tenkovima rasteruje demonstrante i da puca. Za sedam meseci ubijeno je više od 2.000 civila, a uhapšene su stotine ljudi. Tačan broj mrtvih i uhapšenih nije poznat, budući da novinarima nije dozvoljen ulazak u zemlju. Pre nekoliko dana dezertirali su desetine vojnika i napale nekoliko vojnih objekata u okolini Damaska.

 

Rusija smatra da u Siriji počinje građanski rat. To je pre nekoliko dana rekao ruski ministar spoljnih poslova Lavrov.

Portparol Stejt departmenta Mark Toner smatra da to nije tačno.

 

- Verujemo da Asadov režim sprovodi kampanju nasilja, zastrašivanja i represije protiv nevinih demonstranata – rekao je Toner.

 

Slična retorika čula se pre nego što je NATO bombama iz vazduha podržao pobunjenike u Libiji, povezane sa Al Kaidom, a američki predsednik Barak Obama još je u avgustu pozvao Asada da podnese ostavku.

 

Vojni stručnjaci kažu da bez ruske pomoći Sirija ne bi mogla da se odbrani od napada Alijanse.

 

- Ne vidimo nikakav čisto vojni problem za napad. Sirija nema sistem odbrane protiv zapadnog oružja. Međutim, napad na tu zemlju bio bi rizičniji nego bombardovanje Libije. To bi bila teška vojna operacija – tvrde analitičari.

 

Putin: Pazite šta pišete!

 

Premijer Rusije Vladimir Putin pozvao je juče Savet bezbednosti UN da bude uzdržan u izradi nacrta rezolucije kojom se sirijski režim osuđuje zbog nasilja nad demonstrantima.

 

Nemačka, Britanija i Francuska izradile su nacrt rezolucije o Siriji i uputile ga drugim članicama Komiteta za ljudska prava. Zajedno sa evropskim zemljama, koautori nacrta su i četiri članice Arapske lige – Saudijska Arabija, Katar, Jordan i Maroko.