Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju: Ua, sudija!

Rusija se založila za zatvaranje Haškog tribunala. Juče na konferenciji za štampu u Moskvi ruski ministar inostranih poslova izjavio je da je sudski organ ispunio svoje funkcije, pri tome ni izdaleka ne besprekorno. Ministar inostranih poslova ukazao je na političku pristrasnost tribunala, njegov neopravdano strog prilaz i neobjašnjiva istražna dejstva koja se primenjuju pre svega, ako ne i isključivo, prema Srbima.

Kritika na račun tribunala od strane Moskve čuje se odavno. Da podsetimo, još 2000. godine Sergej Lavrov, tada u rangu stalnog predstavnika RF u UN, ukazivao je na ispolitizovanost i očigledno antisrbsko usmerenje Međunarodnog tribunala.

Zaista, na spisku optuženih za ratne zločine u Haškom tribunalu otprilike je tridesetak Hrvata, manje od 20 Albanaca i bosanskih muslimana, zato broj Srba premašuje stotinu. Kako je u nizu slučajeva vršeno pravosuđe, pokazuje primer predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika, osuđenog 2006. godine na 27 godina za zločine protiv čovečnosti u vreme rata u Bosni i Hercegovini. Govori ruski pravnik Aleksandar Mezjaev.

Sudija je prilikom pitanja presude kao dokaz o tome da je Krajišnik izvršo zločin s predumišljajem naveo njegov citat: „Sada nam prestoji faktički da sprovedemo etničku podelu u Bosni“. Ali na suđenju su bila data svedočenja da su ove reči bile izgovorene povodom Kutiljjerovog sporazuma. To je bio prvi veliki međunarodni sporazum koji je mogao da zaustavi rat u Bosni i Hercegovini i on je zaista predviđao mirno raseljavanje zaraćenih naroda po etničkom principu. Smatram da su ove akcije sudija bile demonstracija snaga Tribunala, svojevrsna poruka optuženima: možete dokazivati bilo šta, mi ćemo sve jedno učiniti sa vama ono što hoćemo.

Na konferenciji za štampu u Moskvi kao primer ne baš besprekorne delatnosti tribunala, ministar Sergej Lavrov podsetio je na to da je bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević umro u istražnom zatvoru, bez obzira na to što su advokati i lekari molili sudije da mu se osigura neophodno lečenje.

Na kraju je Međunarodni tribunal izjavio da je optuženi umro prirodnom smrću – od srčanog udara. Ipak stručnjaci su se poneli prema tom zaključku sa nepoverenjem. Između ostalog, vodeći kardiohirurg Leo Bokerija posle upoznavanja sa rezultatima patološko-anatomske ekspertize, izjavio je da je u slučaju Miloševića bila dopuštena gruba lekarska greška i da dijagnostika nije bila izvršena u punom obimu.

Mnogi eksperti su ukazivali na to da je Milošević umro pošto je pokušajući da dokaže krivicu političara, Hag zašao u ćorsokak. U ćorsokaku se on nalazi i sada – slučaj protiv lidera sprskih radikala Vojislava Šešelja nikako da se makne sa mrtve tačke.

Vojilava Šešelja već 9 godina pokušavaju da osude za zločine 90-ih, uglavnom za ratobornu retoriku. Poslednjih godina zdravlje političara koji se 2003. sam predao Tribunalu, ozbiljno je poljuljano. Početkom januara, po informacijama nekih izvora, on je preživeo kliničku smrt – Međunarodni tribunal ovu činjenicu opovrgava. 18. januara uveče Vojislav Šešelj bio je smešten u bolnicu zbog napada tahikardije i artmije, kao i naglog pada pritiska. Ipak, nekoliko sati kasnije srbskih političar vraćen je u ćeliju – holandski lekari su odredili da je Šešeljevo stanje stabilno. Tim povodom Srbska radikalna stranka je začuđena što se za tako kratko vreme zdravlje njihovog lidera naglo poboljšalo. Potpredsednik SRS Dragan Todorović izjavljuje da tribunal želi po svaku cenu da „ubije“ Šešelja. Primere brige Haškog tribunala o svojim osuđenima navodi Aleksandar Mezjaev.

Sudije odlučuju da se sprovede hitan medicinski pregled, a ova odluka se izvršava, recimo, pola godine kasnije. Ove činjenice nikako se ne uklapaju u tvrđenja Međunarodnog tribunala da se Šešelju pruža najbolja medcinska nega koja postoji u Holandiji. Odluka o tome da ga pregleda ruski pulmonolog Avdejev takođe je polovična mera. Da, Šešelju je zaista neophodna pomoć takvog stručnjaka, ali pre svega potreban mu je kardiolog. A ruskog kardiologa nikako ne puštaju kod njega, kao ni bilo kog drugog lekara čije bi konsultacije hteo da dobije. Mada to stoji u pravilima tribunala. A doktori koje odredi tribunal ne mogu čak ni da postave dijagnozu. Postavlja se pitanje kako da se ocenjuju sve te činjenice?

Formalno, Međunarodni tribunal treba da završi svoj rad 1. jula 2013. godine, kada će početi da deluje struktura pod glomaznim nazivom Međunarodni mehanizam preostalih slučajeva krivičnih tribunala. Ipak Haški tribunal u svom aktualnom vidu još nije pristupio slučajevima bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, Ratka Mladića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Hadžića, u jeku je suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Karadžiću. Nije jasno kako će Međunarodni tribunal stići sve to da završi. Zato, kako smatra Aleksandar Mezjaev, Haški tribunal može da očekuje samo smena naziva, a metode rada i antisrbsko usmerenje će ostati nepromenjeni.