BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: „Predugo su SAD bile žandarm“: Šešelj o bombardovanju Jugoslavije i približavanju Srbije Rusiji

RT: „Predugo su SAD bile žandarm“: Šešelj o bombardovanju Jugoslavije i približavanju Srbije Rusiji
29.03.2021. god.
Sjedinjene Države su predugo bile svetski žandarm, a Srbija zauzvrat treba da se što više integriše sa Rusijom. To je u intervjuu za RT izjavio bivši potpredsednik Vlade Srbije i lider Radikalne stranke Vojislav Šešelj. Političar je govorio i o raspadu Jugoslavije, odnosu Srba prema NATO-u nakon bombardovanja 1999. godine i procesima za priznavanje ruskog Krima na međunarodnoj sceni.

- Pre svega, želeo bih da Vam izrazim svoje poštovanje. Drago mi je što vas vidim u Beogradu. Imamo jednog zajedničkog prijatelja - pisca Edvarda. 17. marta je bilo tačno godinu dana otkako ga više nema. Jeste li ga dobro poznavali?

- Ovde je bio naš gost krajem 1991, početkom 1992. godine. Putovao je u Republiku Srpsku. Organizovao sam mu jednu večeru ovde u Beogradu, razgovarali smo, dva-tri njegova romana objavljena su u Srbiji. Ovde je bio veoma popularan, kao i na Zapadu. Posle toga sam nekoliko puta putovao u Rusiju, ali ga nikada nisam upoznao. Nisam izbegavao susret, voleo bih da se je ukazala prilika da se ga upoznam, ali nije.


- Eduard se uvek sećao svih ovih srbskih susreta do kraja života.

- Bio je veoma dobro primljen u Srbiji, u Republici Srbskoj, posećivao je borce na tamošnjem frontu, davao izjave u znak podrške srbskom narodu i zato su ga Srbi, rekao bih, zavoleli.

- Vi ste jedan od retkih političara koji se još uvek seća vremena Jugoslavije, stekli ste puno iskustva i sada, imajući to u vidu, možete li dati analizu te situacije. Da li ste računali na objektivnost Haškog suda kad ste tamo stigli?

- Ne. Znao sam da je to suđenje krajnje pristrasno. Pred očima sam imao suđenje Slobodanu Miloševiću, koje sam pažljivo pratio pre odlaska tamo, i znao sam šta me čeka. Ali sve vreme sam bio uveren da mogu da pobedim i da ću izaći kao pobednik. I pobedio sam.

- Da postoji prilika da se sve ponovi iznova, da li biste nešto promenili kako ne biste završili pred sudom?

- Ne, imao bih mnogo više iskustva i bio bih mnogo efikasniji. I postigao bih mnogo bolje rezultate.

- Recite mi, kako se dogodilo da je Radovan Karadžić izručen?

- Izdao ga je veliki izdajnik srbskog naroda Boris Tadić, kada je bio predsednik republike. Izdao je Stojana Župljanina, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Jedan je od najvećih srbskih izdajnika, zajedno sa Zoranom Đinđićem, koji je prethodno izdao Miloševića i nekoliko drugih Srba.

- Da li su mu obećali nešto za to?

- Isplata Zoranu Đinđiću iznosila je pet ili deset miliona dolara za izručenje Miloševića. A šta je bilo za Tadića, ne znam. Već sam bio u Hagu. Ali Zorana Đinđića je stigla Božja kazna.

- Što se tiče Miloševića, u Srbiji sada postoji određena idealizacija Miloševića, ali da li je i Milošević napravio ozbiljne greške? Recite nam o fenomenu bivšeg predsednika.

- Milošević je napravio mnogo grešaka, zaista jeste. Imali smo periode bliske saradnje i koalicije, ali imali smo i perioda sukoba. Ali zaista cenim i poštujem ono što je Milošević radio u Haškom tribunalu i mislim da je tamo umro braneći Srbiju i Srbe. Zaista cenim to. Mislim da zaslužuje veliki spomenik u centru Beograda. Naravno, često sam govorio o greškama, objavljivao sam te govore i u svojim knjigama.

- Pitaću direktno: Ko je kriv za raspad Jugoslavije?

- Nemačka i Vatikan. Hrvati su to želeli, Slovenci. Oni su korišćeni kao alat. Tada su zapadne snage pratile Nemačku i Vatikan. Bivši američki ambasador u Vatikanu Meladi je odigrao podmuklu ulogu, značajno utičući na promenu američke politike. Prvo su Amerikanci bili protiv raspada Jugoslavije, ali pod njegovim uticajem napravili su zaokret. Meladi je objavio knjigu o svojim danima tokom boravka u Vatikanu. I on otvoreno priznaje sve svoje aktivnosti.

- Koliko znam, Gorbačov je tu takođe odigrao ulogu kada je dozvolio da se ujedine Istočna i Zapadna Nemačka.

- Na nesreću, Gorbačov je najveću štetu naneo Rusiji, a time i Srbiji. Nije mi žao što je on ukinuo komunizam u Rusiji, ali šteta što je njegova politika dovela do propasti države. A onda je to završio Boris Jeljcin. O tome je govorio otvoreno. Verujem da je Jeljcin jedan od najvećih izdajnika ruskog naroda. Sovjetski Savez je mogao da nastavi da postoji bez komunističke diktature. I nijedan narod nije iskreno želeo raspad Sovjetskog Saveza, osim, ​​možda, baltičkih naroda.

- Ipak, ideologija je bila neka vrsta vezivnog elementa i u Jugoslaviji i u Sovjetskom Savezu ...

- Da, i ideologija, ali narodi su naučili da žive zajedno. Taj režim je zaista bio totalitarni, ali je emancipovao narode centralne Azije, doveo ih do evropske civilizacije, ali nije bio protiv njihove vere, poštovao je njihovu veru. To znači mnogo. Kao što vidite, sada panislamizam najteže od svih prodire u ove srednjoazijske zemlje, jer mu nisu sklone. Oni grade civilizovano civilno društvo, ali takođe neguju svoju veru, koja nam, naravno, ne smeta. Nijedna vera nam ne smeta ako poštuje humanističke vrednosti. Mi Srbi u ovom smislu nikada nismo bili izuzetak.

- Ima li nade za potpuni povratak Kosova? I pod kojim uslovima?

- Ne, Amerikanci ponovo vrše pritisak na nas, tražeći priznanje nezavisnosti Kosova. Mislimo da se to neće dogoditi. Pre svega se nadamo podršci Rusije, zatim Kine. Kina izbegava vojnu intervenciju na evropskoj teritoriji, ali njena ekonomska pomoć i investicije su dragocene, posebno s obzirom na to da je spasila dve topionice od uništenja - Smederevski metalurški kombinat i topionicu bakra u Boru. I ovim su povećali izvoz Srbije. Nekada smo trošili milijarde samo na isplatu zarada radnicima. Ali Rusija nam puno pomaže i u vojnom i u političkom pogledu, pomogla nam je u naoružavanju naše vojske. Naša vojska je sada mnogo jača nego pre osam godina. Proosmanski prozapadni režim igrao je za uništenje, a sada se vojska brzo oporavlja.

- Da li mislite da su vojska pod Slobodanom Miloševićem i vojska sada jednake?

- Milošević je imao problema sa komunističkom vojskom, koja je bila antisrbska. Međutim, od 1992. godine, od trenutka kada je preuzeo kontrolu nad vojskom, do 1998. godine, mi smo je unapredili. 1999. godine, kada je počelo bombardovanje, imali smo jaku vojsku, ali nismo imali savremeno naoružanje PVO. Imali smo ogroman broj tenkova, oklopnih vozila, ljudi spremnih za borbu, dobrih oficira, pa se NATO nije usudio da izvrši invaziju sa kopnenim trupama.

A onda su prozapadni režimi Zorana Đinđića, Koštunice, Tadića sve upropastili. Mi smo praktično bili ostali bez vojske. Vučićev režim to popravlja. Znate, Vučić je nekada bio član naše stranke. Kad sam bio u Hagu, napustio ju je. Međutim, uprkos tome, podržavamo sve njegove dobre poduhvate - savez sa Rusijom, Kinom, kupovinu oružja, investicije. Tvrdi da nikada neće priznati nezavisnost Kosova i držimo ga za reč.
 
- Da li mislite da je Vučić proruski ili prozapadno orijentisan?
 
- Oni su na vlast došli kao prozapadnjaci. Ali Vučić je, kada je bio s nama, bio proruski raspoložen. Poreklom je iz rusofilske porodice. Znam njegovog oca i majku. Otac mu je veliki rusofil. Vučić se uplašio kad su javili da se vraćam iz Haga, da me Amerikanci šalju da ga svrgnem. Ne, došao sam i kritikovao režim. Iako sam uticao da svrgnem Tomislava Nikolića. Bio je velika budala i odmah se spetljao sa kriminalcima. Ali što se tiče Vučića, zauzeo sam konstruktivan stav. Od 2015. nadalje je postajao sve otvoreniji proruski nastrojen. Prema mom mišljenju, nije dovoljno, ali se postepeno kreće u ovom pravcu. Dobio je visoku nagradu od predsednika Vladimira Putina.
 
- Da li je u dogledno vreme moguć dolazak prozapadne, pro-NATO vlade u Srbiju?
 
- MOguće je. I stalno upozoravam Vučića, kritikujem one ministre koji su prozapadno orijentisani. Te stranke ne mogu dobiti podršku naroda. Ali problem je u tome što ako Vučić bude uklonjen, onda će na vlast doći prozapadni ljudi, to je opasno. Zbog toga nema potrebe da se takvi ljudi drže u vladi.
 
Da li bol od bombardovanja Jugoslavije 1999. godine to odvraća?
 
- Većina Srba je protiv Evropske unije. Pre svega, predstavnici nacionalnih manjina zalažu se za Evropsku uniju. Naravno da ima mnogo Srba orijentisanih na Zapad, ali velika većina je protiv Evropske unije, a 90% protiv ulaska Srbije u NATO.

 
 
- Kakav je trenutni položaj Srba u kosovskim enklavama?
 
- Oni najviše neguju nade u odnosu na Rusiju. Uvereni su da Rusija nikada neće dozvoliti prijem Kosova u UN. A to je za nas najvažnije. Moramo da ojačamo ekonomiju, stabilizujemo Srbiju, nastavimo da obučavamo vojsku. I doći će trenutak da se to pitanje reši.
 
- Pomenuli ste da postavljate zadatak da sprečite Kosovo da uđe u UN. Koji se još posao radi na sprečavanju razvoja ove kvazidržave?
 
- Kosovo nikada neće biti ozbiljna država. U rukama je mafije. Režimi se menjaju, ali jedna mafija zamenjuje drugu. Mnoge zemlje povukle su priznanje. Nadam se da će ih biti još više. Neki su priznali (poput, na primer, Egipta), ali nigde ne glasaju za Kosovo u međunarodnim organizacijama.
 
- Zašto se, po vašem mišljenju, sada sudi kosovskim militantima?
 
- Pokušavaju da eliminišu liniju koja je bila glavna u ratu. Svi su ugroženi zločinom i ubistvima. Po mojoj proceni, ubili su mnogo više Albanaca nego civilnih Srba. Oni im smetaju. Važno je ukloniti ih iz politike. Ali mislim da ih tamo neće dugo zadržati. Oni nisu Srbi da bi u zatvoru služili 20, 30 i 40 godina.
 
- O čijem trošku živi Kosovo?
 
- Uglavnom na štetu sredstava albanskih gastarbajtera. Kosovo nema industriju, vrlo malo poljoprivrede, ali to nije dovoljno. Ne mogu prehraniti svoje stanovništvo. Ali oni imaju veliku dijasporu i ljudi šalju novac. I dobijaju veliku pomoć zapadnih zemalja.
 
- Kakve su perspektive za Srbe koji kojima se sudi pred Tribunalom i koji su sada su u zatvoru? Možemo li očekivati da budu pušteni ili je ovo priča zatvorena za Zapad?
 
- Očekujemo da će u jednom trenutku Rusija u Savetu bezbednosti UN reći: „Dosta!“ I staviće veto na dalje finansiranje Haškog tribunala. Mislim da je to jedini izlaz.
 
- Kako generalno ocenjujete odnose Rusije i Srbije u ovom trenutku, u ovom istorijskom periodu?
 
- Da je naša stranka na vlasti, procenjujem da bi bila neuporedivo bolja nego sada. Sad je veza, naravno, dobra, ali mogla bi biti i bolja. Povremeno se dogodi da nam neko pokvari nešto u vezi.
 
- Da li znate nešto o sudbini srbskih dobrovoljaca koji su se borili na strani narodnih republika u Donbasu?
 
- Koliko znam, niko nije dobio zatvorsku kaznu. Iako postoji zakon koji zabranjuje takve aktivnosti.
 
- Dakle, vlada se prema tim ljudima odnosi s razumevanjem?
 
- Sa izvesnom tolerancijom. I mi srbski radikali to podržavamo.
 
- Kakvi su odnosi između Ukrajine i Srbije?
 
- Tolerantni. Nažalost, Beograd još nije prepoznao da je Krim deo Rusije. Ali borimo se da to što pre bude priznato. Odmah smo, od prvog trenutka, rekli da je Krim ruski. Takođe podržavamo i Donjeck i Lugansk. Čak sam dobio nagradu za svoje zalaganje.
 
- Da li je situacija u Donbasu sada slična onoj u Jugoslaviji devedesetih?

- Ne, tamo je bilo mnogo gore. Prvo su Amerikanci onesposobili sve srpske radare i komunikacione sisteme, a onda su Hrvati krenuli u napad. Donbas, Donjeck i Lugansk imaju podršku iza leđa. Mislim da Rusija ne bi dozvolila da ljude gnječe tenkovi. Neće dopustiti zbog ugleda i časti. To je važan deo ruskog naroda, a i srbskog naroda.
 
1751. došlo je do velike seobe Srba iz Austrougarske u Rusko carstvo. I naselili su se na teritoriji današnje Ukrajine. Čitava oblast pod današnjim Luganskom zove se Slavjanoserbsk. Kada sam prvi put bio u Ukrajini, 1979. godine, bio sam na spomen groblju oslobodioca Kijeva i tamo sam video mnoga srbska imena. To su bili poznati oficiri sovjetske vojske. Pored toga, u Rusiji ima mnogo mojih rođaka, čija su prezimena Šešelj, češće Šešeljevič.
 
- Govorili ste tokom suđenja u Hagu i rekli da je agresija NATO-a na Jugoslaviju prolog slične agresije na Rusiju. Da li ste promenili stav po tom pitanju?
 
- I danas mislim isto. Zapad još nije odustao od uništavanja Rusije ako mu se ukaže prilika.
 
- A politika sankcija koja se sada vodi, ovaj ekonomski rat protiv Rusije - mislite li da je uspešan? Da li će to nešto promeniti ili ne?
 
- Ne. Nije uspešna. Koliko znam, Rusija je zahvaljujući ovim sankcijama razvila svoju poljoprivredu.

Zašto da uvozi iz Evrope, kad i sama može sve što joj treba da proizvede od hrane? Laka industrija. Ranije je Rusija zaostajala. Imala je razvijenu tešku industriju. Sada je razvila laku industriju. To znači da su za nju sankcije bile koristan podsticaj za dalji ekonomski razvoj.
 
Koliko je jaka ruska nauka, prema najnaprednijim borbenim sistemima, koji su daleko superiorniji od američkih. Zadovoljan sam što savezništvo Rusije i Kine jača. I u jednom trenutku Amerika će biti matirana. Naravno, ja sam protiv vojnog ishoda. Ali predugo je Amerika međunarodni žandarm.
 
- Da li mislite da Vašington i kolektivni Zapad u celini mogu pokvariti odnose Rusije i Srbije?
 
- Oni otvoreno zahtevaju da okončamo naše prijateljske odnose sa Rusijom. Ali danas srpske vlasti još uvek odbacuju ove zahteve. Zalažemo se za intenzivniju vezu. Mi smo za pridruživanje ODKB-u, za istočnoevropske integracije.
 
Stoga smo za to da se Srbija što više integriše sa Rusijom.
 
Naravno, sada se držimo svoje individualnosti - članstva u UN, unutrašnje politike. Ali mi smo za zajedničku spoljnu politiku, vojsku i monetarnu politiku. Zbog toga želimo da se integrišemo, poput Belorusije danas, još više.
 
- Sećam se da je uoči rata Milošević želeo da se pridruži savezu Rusije i Belorusije.
 
To sam najviše promovisao u Vladi Srbije. Tada smo bili u koaliciji sa Miloševićem. I otišao sam na čelo delegacije u Minsk kada smo zvanično zatražili članstvo. Tada smo dobili status posmatrača, a članstvo smo zatražili nekoliko dana kasnije odlukom parlamenta Unije nakon početka bombardovanja. Međutim, nakon puča 5. oktobra, novi predsedavajući Saveta građana, donji dom saveznog parlamenta Dragoljub Mičunović poslao je pismo u kojem navodi da Savezna Republika Jugoslavija to odbija. Ali nije pitao nijednog člana. Mi, srbski radikali, bismo to ubrzali.
 
Neko kaže da sa Rusijom ne postoji teritorijalna veza i da je to teško. Šta danas znači teritorijalna komunikacija? Postoji vazdušna veza, postoji Dunav. Rusija je jednom prećutno zakoračila preko činjenice da Rumuni nisu dozvolili da se Srbiji isporučuju tenkovi duž Dunava. Ali Bugarska je to dozvolila. Ali ako to ne dozvole ni jedna ni druga zemlja, a ruski avioni počnu da nam dostavljaju vojnu pomoć, ko će ih zaustaviti? Tako da mi to ne smeta. Samo želim da budemo toliko bliski da Rusija brani Srbiju kao sebe, a Srbija brani Rusiju na isti način. Moja izjava koju neprestano ponavljam u Narodnoj skupštini, na televiziji i na drugim mestima i srbskim radikalima: Srbija je matica, a Rusija majka.

- Sada mnogi političari, na primer Emanuel Makron, govore o stvaranju evropske vojske, o činjenici da se NATO blok iscrpeo. Šta mislite kako će kolektivni Zapad izgledati u budućnosti? Da li će ostati Evropska unija, hoće li ostati NATO?
 
- Ne, oni će se raspasti. Da je Tramp ostao, NATO bi propao. I Tramp će se vratiti.
 
A Evropska unija je već počela da se raspada. Nikada se neće oporaviti od izlaska Velike Britanije. Mađari su sve nezadovoljniji, Italijani, Španci. Čak i Poljaci. Poljaci su uvek neprijateljski raspoloženi prema Rusiji. A to je zato što nemaju političku pamet. Rusija nema pritužbi na Poljsku. Staljin je precizno definisao poljske granice. šta je ukrajinsko, šta belorusko, a šta poljsko. Poljska će imati problema sa Nemcima, koji nikada neće prihvatiti gubitak Šlezije, Danciga i drugih delova. A ako nekome treba savez sa Rusijom, to su Poljaci. Ali njihova katolička vera razvila je takvu mržnju prema Rusiji koju je teško iskoreniti.

Zamislite kakav bi napredak sada postigle Litvanija, Letonija i Estonija da su se pridružile Ruskoj Federaciji. Jednostavno bi procvetale. Imaju dobar geografski položaj, Rusija bi tamo ulagala i sve bi napredovalo. I tako se bore za malu pomoć sa Zapada, koja će ponekad biti, a ponekad ne. Češće neće biti.
 
- Šta bi trebalo da bude pravedni mir na Balkanu?
 
- Pošten svet je teško postići. Dugo ga nećemo dostići. Slobodna Republika Srbska Krajina, Bosna i Hercegovina za povratak Crne Gore. Srbi žive u Crnoj Gori. Ponovo integrišite Kosovo. Tek tada bi postojao ovaj pravedni svet.
 
Zamislite kakav bi napredak sada postigle Litvanija, Letonija i Estonija da su se pridružile Ruskoj Federaciji. Jednostavno bi procvetali. Imaju dobar geografski položaj, Rusija bi tamo ulagala - i sve bi napredovalo. I tako se bore za malu pomoć sa Zapada, koja će ponekad biti, a ponekad ne. Češće neće biti.
 
- Šta bi trebalo da bude pravedni mir na Balkanu?
 
- Pošten svet je teško postići. Dugo ga nećemo dostići. Slobodna Republika Srbska Krajina, Bosna i Hercegovina, da se vrati Crna Gora. Srbi žive u Crnoj Gori. Ponovna integracija Kosova. Tek tada bi postojao pravedni svet.

 Izvor: Igor Molotov, RT



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„Kad je objavljen rat Srbiji 1914. bila je mobilizacija srpske vojske. Kao i 1912. sve je skočilo na noge lagane. I sam sam, bez pozivanja, odjurio na mesto mobilizacije...


Ruski slikari su imali običaj da putuju Evropom i Ruskom imperijom, i da mnogo vremena provode na tim putovanjima. Pojedinci su se odvažili da radi biblijske scene otputuju na...

Komitet za međunarodne odnose Evropskog parlamenta sastavio je nacrt izveštaja u kojem su izloženi osnovni principi za izgradnju odnosa EU i Rusije.


Sedmog dana izraelsko-palestinskog konflikta, odlazeći premijer Izraela Benjamin Netanijahu rekao je da će Izrael "nastaviti da uzvraća silom" na raketne napade Hamasa.

Peking namerava da pruži podršku palestinskom narodu i pomogne da se reše nesuglasice sa Izraelom, rekao je šef diplomatije Kine Van Ji tokom telefonskog razgovora sa pakistanskim kolegom Šahom...


Predsednik odbora za međunarodne poslove ruske Državne dume Leonid Slucki izjavio je da je Moskva spremna da ponudi Izraelu i Palestini da se pregovori o rešavanju konflikta održe na...


Ostale novosti iz rubrike »