BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Saveti za preživljavanje od čoveka koji je pešice prešao Ural

Saveti za preživljavanje od čoveka koji je pešice prešao Ural
12.09.2021. god.
Uralske planine odvajaju evropski deo Rusije od njenog istočnog dela. Ovaj planinski venac pruža se od južne granice zemlje sve do severnih mora. Istraživač Oleg Čegodajev prešao je ovaj put pešice kako bi ljudima približio planinu koju toliko voli.


Istraživač Oleg Čegodajev sebe naziva „ambasadorom“ Uralskih planina. Kako bi potvrdio ovu samoproklamovanu titulu, Čegodajev je upravo okončao grandioznu ekspediciju. Ovaj čovek je prešao 3.183 kilometra čitavom dužinom planinskog venca i tako postao prvi čovek koji je to učinio pešice, piše
Russia beyond.

 


Ekspediciju je započeo 1. maja 2021. iz mesta u blizini Orenburga (1.500 kilometara od Moskve). Zamišljen cilj postavljen je na planinu 
Konstantinov kamen, koja se nalazi samo 45 kilometara od Bajdarackog zaliva u Karskom moru na severu Rusije.

Istraživač je rekao da je dostigao trenutak u svom životu kada je ovakvo putovanje za njega postalo moguće „sad ili nikad“.

 


Mentalni stav je veoma važan za ovakve ekspedicije. Potrebni su izvesno iskustvo i mentalna čvrstina. Ne bih ovo mogao da izvedem kad mi je bilo 20 ili 25 godina. Sa druge strane, ovakva ekspedicija zahteva osobu koja je fizički snažna, izdržljiva i zdrava. Znači da je za nju potrebno dobro odrediti vreme tako da ste mentalno spremni, ali takođe da su vaši zglobovi, vrat i leđa u dobrom fizičkom stanju“, kaže Čegodajev.

Mada ovaj putnik priznaje da njegovi standardi možda ne važe za druge ljude, smatra da su to neki od faktora koji su mu omogućili da stigne do cilja, da ne odustane na sred puta i da izbegne sve opasnosti.


Među stvarima kojih se traba čuvati kada ste sami na planinarskoj ekspediciji kao što je ova Čegodajev izdvaja tri glavne potencijalne opasnosti za istraživača: krpelje, divlje životinje (posebno medvede) i ljude.

 

Kada se radi o krpeljima, relativno je lako zaštiti se preduzimanjem mera predostrožnosti. „Krpelji su faktor rizika, posebno kada ste sami. Veoma je neprijatno ako nađete krpelja na svojim leđima ili zadnjici gde ih ne možete izvaditi bez nečije pomoći. Za vreme moje ekspedicije bilo je na desetine, možda i stotine krpelja svakog dana na mom putu, ali nekoliko pravila mi je omogućilo da se osećam samouvereno na tom polju. Odeća mora biti dobro nameštena, pantalone uvučene u čarape, majica uvučena u pantalone. Na beloj odeći lakše je uočiti krpelje. Koristite efikasno sredstvo protiv krpelja. Ako koristite pravo sredstvo, krpelji padaju mrtvi. Konačno, slušajte svoje telo. Ako vas negde zasvrbi, proverite. Vakcine protiv meningoencefalitisa koji prenose krpelji takođe se preporučuju“, rekao je Čegodajev.

Medvedi predstavljaju veliku opasnost za nepripremljene putnike. „Video sam nekoliko medveda na svom putu. Jedan od ovih susreta je bio prilično blizak i desio se neočekivano. Dok sam druge medvede primetio iz daljine i mogao ili da ih zaobiđem ili da ih poplašim i tako oteram (što je bilo prilično lako, jer medvedi na Uralu nemaju želju da dođu u kontakt sa ljudima), ovog jednog sam iznenada ugledao kada se nalazio na samo tri metra od mene. Išao sam u smeru suprotno od vetra koji je odnosio moj miris i zvuk mojih koraka od životinje. Zlatno pravilo u rejonima naseljenim medvedima je da upozorite životinje da se približavate: da povremeno pustite glas, pravite zvuke sa nekim stvarima kod hodate. Ali tada je bilo veče i ja sam bio previše umoran za tako nešto, iako sam na sve strane video veliki broj tragova. Iznenada sam ugledao leđa medveda tri ili četiri metra od sebe. Kopao je nešto u zemlji. Zaustavio sam se i krenuo nazad kako bih se udaljio od njega. Dok sam išao unazad, stao sam na granu koja je pukla pod mojom nogom. Medved se okrenuo i ugledao me. Istog trenutka sam podigao ruke kako bih izgledao veći i počeo sam da vičem. Medved se uplašio, okrenuo od mene i nestao u šumi“, prisećao se Čegodajev svog najopasnijeg susreta za vreme ekspedicije.

On savetuje putnicima da upozore životinju da se približavaju i da se nikada ne nađu između medveda i njegove hrane ili mladunčadi.

Pomalo iznenađujuće, ali Čegodajev ljude ubraja u istu kategoriju kao krpelje i medvede, kao nešto o čemu nepripremljeni planinar treba da vodi računa. 

„Ove godine jedna turistkinja je ubijena na Srednjem Uralu. Ona se spuštala splavom po reci kada ju je ubio kriminalac koji je želeo njenu kreditnu karticu. Ispostavilo se da je živeo u šatoru u divljini i da ju je slučajno ugledao. Lično pokušavam da izbegavam gradove i druga naselja, posebno petkom uveče i vikendom, kako ne bih nikoga provocirao. Alkohol je problem u ovom kraju i svašta se dešava. Ponekad sam bio svedok potpuno bezrazložne agresije. Dakle, ljudi su jedan od najvažnijih faktora na putu.“

Druge životinje kojih se ljudi masovno plaše, kao što su žderavci i vukovi, relativno su bezopasne za čoveka, uprkos svom imidžu, kaže Čegodajev. „U najvećem broju slučajeva ove životinje ne predstavljaju opasnost za odraslog čoveka. Mi smo veći od njihovog prosečnog plena i oni radije izbegavaju ljude. Tokom svih mojih planinarenja video sam jedno 30-ak medveda, a samo dvaput sam video vuka, u prolazu. Krpelji ubiju više ljudi nego vukovi“, kaže Čegodajev.

Osim od divljih životinja, bezbednost planinara često zavisi od prirodnih uslova. Čegodajev se priseća kako su tokom jednog dela putovanja oluje postale pravi problem.

„Na delu puta od nekih 600-700 kmna severu Urala stalna pojava su bile noćne oluje. Svake večeri oblaci bi se sakupili i počela bi oluja. Po pravilu sam se trudio da noći provodim na različitim uzvišenjima. Međutim, u to vreme ovo je postao faktor rizika, jer grom obično udara u vrhove. Trudio sam se da se za vreme oluje spustim niže, ali to nije uvek bilo moguće. Ponekad bi grom udario vrlo blizu mog šatora, stotinu metara dalje ili slično. Jednom je udario tako jako da zamalo nisam pao sa dušeka. To je neprijatno, ali tim povodom malo toga možete učiniti“, rekao je Čegodajev. 

Svakome ko bi se odvažio na sličan poduhvat Čegodajev savetuje da unapred isplanira dostavu namirnica tokom puta, jer nije moguće da jedna osoba ponese dovoljno hrane za tri ili više meseci, a logistika bi mogla da bude problem u nekim udaljenim krajevima.

„Moj put je bio dug 3.000 kilometara. Potrošio sam šest pari cipela. Biće vam potrebno 80, a možda i 100 kila hrane za tri meseca putovanja. To je težina koju jedna osoba koja ide pešice ne može da nosi. Ne znam kako je moguće preći takav put bez pomoći od spoljnog sveta. Zato je moj put podeljen u 18 etapa i ljudi su mi organizovali snabdevanje na svakoj dogovorenoj tački. To mi je omogućilo da hodam dosta brzo i prelazim 30-40 kilometara dnevno“, rekao je Čegodajev. 


Uprkos svim opasnostima, Čegodajev je na cilj stigao živ i zdrav. Izgubio je osam kilograma, što nije mnogo za takvo putovanje. Sada je zauzet držanjem predavanja o svom putovanju, uređenjem fotografija i video-materijala koje je sakupio na putu i planiranjem novih avantura u prirodi.

Nikolaj Ševčeno, Russia beyond

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: @oleg_chegodaev / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Isporuke gasa ruskog energetskog giganta "Gasproma" u zemlje koje nisu iz ZND (Zajednica nezavisnih država) povećale su se za 13,1% od početka godine na 152,2 milijarde kubnih metara, saopštila...


Profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić kaže za Glas Srpske da institucijama BiH njenim Ustavom nisu povjerene nadležnosti u oblasti odbrane, pravosuđa i bezbjednosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da tokom predstojeće posete Ruskoj Federaciji planira da govori u Državnoj dumi i na televiziji na ruskom jeziku. Šef srpske države


Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da novim rješenjem Uprave za katastar i državnu imovinu, kada je riječ o Cetinjskom manastiru, nije ostvareno niti stečeno nikakvo novo pravo, već da je...


Pjongjang je, kako se izveštava, izveo još jedan test naoružanja, pri čemu je japanski premijer Fumio Kišida rekao da je Severna Koreja danas lansirala dve balističke rakete. P


Ostale novosti iz rubrike »