BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Deset stvari koje niste znali o prvoj orbitalnoj stanici

Deset stvari koje niste znali o prvoj orbitalnoj stanici
24.04.2021. god.


„Čovečanstvo je dobilo kuću u svemiru“. Pre 50 godina Sovjetski Savez je u orbitu postavio prvu stanicu za dugotrajni boravak ljudi „Saljut-1“, piše Russia beyond.

Napravljena je od stanice koja je trebalo da nosi oružje  

Prvobitno je planirano da prva u svemir bude postavljena vojna stanica po imenu „Almaz”, a ne naučna, kako je kasnije odlučeno. Ovaj projekat je bio sovjetski odgovor na Nasinu orbitalnu stanicu Manned Orbiting Laboratory (MOL) koja je pre svega imala špijunsku namenu: posedovala je opremu za fotografisanje, radio-tehničko izviđanje i druge slične aktivnosti.

Sovjetski „Almaz” je otišao korak dalje i osim džinovskog teleskopskog  fotoaparata „Agat-2” od 2,5 metra (u to doba najmoćniji instrument za snimanje Zemlje na svetu) stanica je nosila i naoružanje. Avijacioni top je, kako se smatralo, iz svemira mogao da gađa strane satelite, pa čak i Zemlju. Ali, projekat MOL je stopiran 1969, a „Almaz” je i dalje izazivao brojne tehničke nedoumice. U tom trenutku predloženo je ostvarljivije rešenje: da se na bazi poluzavršenog „Almaza” napravi druga stanica sa naučnim zadacima i da SSSR tako postane prvi „domaćin“ u orbiti. 

Bila je to prva stanica za duži boravak u svemiru

Ova stanica je napravljena specijalno za duži boravak ljudi u orbiti. Radi se o samo jednom modulu sa tri segmenta, od kojih je jedan tehnički, sa motorom i solarnim baterijama; drugi je namenjen za stanovanje i rad trojice kosmonauta, gde su oni mogli da jedu, piju, spavaju i vrše eksperimente; treći, najmanji segment bio je prelazni i služio je za povezivanje sa svemirskim brodom. Čitava konstrukcija bila je teška skoro 18,5 tona.   

Prva ekspedicija se „zaglavila“ u svemiru

23. aprila 1971. godine prema stanici koja je u orbitu postavljena četiri dana ranije poletela je tročlana posada. Povezivanje je uspešno izvedeno, ali kreiranje hermetičnog prelaza između broda i „Saljuta“ nije uspelo. Osim toga, šiljak broda se zaglavio u kupastom udubljenju stanice i deformisao. Zato nije uspelo ni odvajanje. Stanica je prosto držala brod.

Takva situacija je trajala pet sati i postajala kritična. Posada je spasena posle dugih konsultacija sa kontrolnim punktom koji je predložio da se u bloku elektronike postave džamperi i to je uspelo. Brod je oslobođen i sva trojica kosmonauta su se vratila na Zemlju. Odlučeno je da se ovaj incident ne objavljuje javnosti, nego da se saopšti da je prvi let bio eksperimentalni i da prelazak na „Saljut“ nije bio ni planiran.

Pre toga niko i nikada nije u orbiti boravio tako dugo

Naredna ekspedicija postavila je rekord u trajanju boravka ljudi u svemiru. Posada je u svemiru provela 23 dana. Pre toga najduži let izvela je posada američke lunarne misije Apollo 12, koji je trajao 10 dana.

Druga ekspedicija završila se tragično

(sleva nadesno) Georgij Dobrovoljski, Viktor Pacajev i Vladislav Volkov

Posle 23 dana provedena u orbiti posada koju su činili potpukovnik Georgij Dobrovoljski, inženjer broda Vladislav Volkov i inženjer-istraživač Viktor Pacajev zatvorila je stanicu do sledeće ekspedicije, bez problema se odvojila od nje i krenula prema Zemlji. Na visini od oko 150 kilometara od Zemlje, u fazi spuštanja, došlo je do dehermetizacije kapsule. Za nekoliko sekundi ventil je pritisak u segmentu za kosmonaute doveo do stanja nepodesnog za život: nedostatak kiseonika i dekompresiona bolest čoveku ostavljaju samo nekoliko minuta života u užasnim bolovima, uz pucanje bubnih opni i pomračenu svest.

Kapsula je uspešno sletela, ali spasioci su unutra pronašli samo mrtve kosmonaute. Sahranjeni su u nekropoli u zidinama Kremlja.

Glavna posada je preživela zbog zatamnjenja na plućima

Valerij Kubasov

Za let su se, kao i  svaki put, pripremale dve posade: glavna i rezervna. Poginuli Dobrovoljski, Volkov i Pacajev bili su rezerva. Radi se o tome da je let glavne posade otkazan tri dana pre starta, jer su kod jednog od kosmonauta, Valerija Kubasova, lekari pronašli zatamnjenje na plućima, za šta su mislili da je početni stadijum tuberkuloze. Posle duge duskusije državna komisija je odlučila da u svemir pošalje rezervni sastav.

Tak kasnije se ispostavilo da je navodna tuberkuloza zapravo bila reakcije organizma

na cvetni polen. Kubasov je kasnije imao priliku da dvaput leti u svemir.

Kosmonauti su leteli bez skafandera

Valerij Kubasov

Do tragedije verovatno ne bi došlo da su kosmonauti nosili sigurnosne skafandere koji bar neko vreme mogu da održavaju vitalne funkcije. Ali posada je bila u gumiranim odelima, jer tadašnja serija svemirskih brodova „Sojuz“ nije čak ni predviđala skafandere za posadu.

Posle tragedije počelo je hitno projektovanje takvog skafandera.

„Saljut-1“ je u svemiru proveo 175 dana

Posle tragedije prekinut je i rad na „Saljutu“. Kasniji let stanice proticao je bez posade, u bespilotnom režimu. Odlučeno je da se kosmonautika namenjena za posadu unapredi, a da se stanica skine sa orbite. 11. oktobra 1971. godine krhotine stanice koje nisu izgorele u slojevima atmosfere potpopljene su na groblje svemirskih brodova u delu Tihog okeana udaljenom od pomorskih puteva.

Stanica „Saljut-1“ bila je toliko tajna da od nje nisu ostale ni fotografije

Zbog tajnosti koja je karakterisala čitav sovjetski program nije dostupna nijedna fotografija prve stanice. Na njoj je bio ispisan njen prvobitni naziv „Zora“, koji nije promenjen, jer ga i tako niko ne bi video. Kineski satelit je, naime, takođe nosio ime „Zora“, pa je prva orbitalna stanica promenila ime u „Saljut“.

Bez nje ne bi bilo ni „Mira“ ni MSS

Posle prvog „Saljuta“ došlo je do dvogodišnje pauze u svemirskom programu, nakon čega je pod istim imenom lansirano  još 10 (!) modifikovanih stanica. „Saljut“ je bio prototip za orbitalni kompleks „Mir“ i ruski segment Međunarodne svemirske stanice.

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Russia Beyond (Photo: A.Щerbakov/Sputnik; SCIEPRO/Getty Images)/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ruska nauka je jasno pokazala svoju moć 2020. godine, kada su ruski naučnici trijumfalno stvorili vakcinu protiv koronavirusa "Sputnjik V", a pronađena rešenja otvaraju put za pojavu vakcina protiv...


Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta poslovanja NIS-a, istakao je Mihail Rjazanov, HSE direktor NIS-a zadužen za bezbednost, zdravlje na radu i zaštitu životne sredine u  intervjuu za...

Studija sprovedena među 100 hiljada građana Srbije koji su primili vakcinu "Sputnjik V" pokazala je sjajan rezultat, sa efikasnošću od 97,6%, rekao je srbski ministar za inovacije i tehnološki...


Proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V“ počela je u Srbiji, u institutu „Torlak“ u Beogradu. Početak procesa ozvaničili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednici Rusije i Argentine Vladimir Putin...

OŠ „Vuk Karadžić“ u Čačku dobila je novi kabinet za nastavu informatike, tehnike i tehnologije, a sredstva za nabavku savremene opreme donirala je kompanija NIS u okviru programa „Zajednici...


Kosmonauti Oleg Novicki i Pjotr Dubrov izašli u otvoreni kosmos sa Međunarodne kosmičke stanice. Kako je saopštio "Roskosmos", članovi posade pripremaju pristanište


Ostale novosti iz rubrike »