BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: „Legitimizacija operacije secesije“: Kako Pentagon namerava da ojača sposobnosti prištinskih snaga

RT: „Legitimizacija operacije secesije“: Kako Pentagon namerava da ojača sposobnosti prištinskih snaga
25.10.2021. god.
Pentagon je saopštio da su ministarstva odbrane Sjedinjenih Država i samoproglašenog Kosova održala bilateralne konsultacije na kojima su razgovarali o prioritetima za bezbednosnu saradnju i sprovođenju plana za nepriznate bezbednosne snage. Istovremeno, Moskva smatra ozbiljnim problemom korake ka stvaranju „vojske Kosova“ koju podržavaju Vašington i njegovi partneri. Prema rečima Vasilija Nebenzje, stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN, „treba postaviti čvrstu barijeru protiv takvih ideja“. On smatra i da izostanak reakcije zapadnih država, prepuštajući se delovanju Prištine, dovodi do otvorenog sukoba Prištine i Beograda. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, SAD i druge zapadne zemlje neće se mešati u nezakonite korake Prištine. Istovremeno, prema prognozi politikologa, srpske vlasti verovatno neće podleći takvom pritisku.


Predstavnici Pentagona i Prištine održali su bilateralne konsultacije u Pentagonu, tokom kojih su razgovarali o prioritetima bezbednosne saradnje i sprovođenju desetogodišnjeg plana tranzicije "Kosovskih bezbednosnih snaga", saopštio je zvanični predstavnik Pentagona, potpukovnik Anton Semelrot, čije se reči citiraju u saopštenju američkog ministarstva odbrane.

"Strane su razmenile informacije o projektima čiji je cilj da se ojača praktični potencijal i poboljša interoperabilnost Kosovskih bezbednosnih snaga", navodi se u saopštenju.
 
Napominje se i da se zamenik šefa Pentagona za politiku Kolin Kol sastao sa ministrom odbrane samoproglašenog Kosova Armenom Mehaijem kako bi ponovo potvrdio značaj bilateralne saradnje u oblasti odbrane.

„Kol i Mehai su razgovarali o pitanjima regionalne bezbednosti, vežbama i učešću u međunarodnim operacijama“, rekao je Semelrot.
 
Moskva, sa svoje strane, smatra ozbiljnim problemom korake koje podržava Zapad za stvaranje "vojske Kosova".
 
„Ovakvim idejama treba postaviti čvrstu barijeru, a neprihvatljivim izjavama po ovom pitanju treba dati jasnu kvalifikaciju“, naglasio je Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN, na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
 
On smatra i da izostanak reakcije zapadnih zemalja, povlađivanje akcijama Prištine, dovodi do otvorenog sukoba Prištine i Beograda.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Zapad da nepriznato Kosovo koristi kao tranzitnu tačku za globalnu trgovinu drogom.
 
„Kršite rezoluciju 1244, sram vas bilo, vas svih sa Zapada? Otvoreno me lažu, lažu sve nas. Misle da smo debili i da mogu da nam prodaju tu priču o borbi protiv korupcije i kriminala. Njih ne zanima ni korupcija ni kriminal, jer je za njih Kosovo Meka i Medina za trgovinu drogom širom Evrope i sveta. Jedino što ih interesuje jeste da Srbija nema pristup Kosovu i da bude slabija“, naglasio je on u eteru TV kanala "Prva".

„Nalet srbofobije“

Vredi napomenuti da je novi talas napetosti na Kosovu počeo 20. septembra. Od tog vremena Priština postavlja prepreke za kretanje transporta između severnih regiona pobunjenog regiona, naseljenog uglavnom Srbima i centralnog dela Srbije. Prema rečima portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove, situacija je izazvana „neodgovornim postupcima vlasti kosovskih Albanaca“.
 
„Tamo je koncentracija policijskih snaga, specijalaca, oklopnih vozila i teškog naoružanja. Civili su izloženi nasilju, od kojih su neki žrtve. Nekoliko ljudi je hospitalizovano", naglasila je Zaharova.
 
Prema njenim rečima, događaji se razvijaju po scenariju „od lošeg ka gorem” i, zapravo, znače još jedan talas „istiskivanja Srba sa regiona”.
 
Istovremeno, ona je skrenula pažnju na nedostatak reakcije Brisela i Vašingtona u trenutnoj situaciji. Ona je takođe pozvala NATO i EU „da izvrše snažan pritisak na administraciju u Prištini da je primora da povuče snage sa severa Kosova i spreči da situacija zaroni u otvoreni sukob”.

Postupci kosovske policije 13. oktobra dodatno su zaoštrili situaciju na Kosovu i Metohiji - snage bezbednosti nepriznate republike izvele su specijalnu operaciju u severnom delu grada Kosovske Mitrovice naseljenom većinski srbskim stanovništvom i provalile u veći broj maloprodajnih objekata radi provere "jezika" dokumentacije. Više stotina Srba izašlo je na ulice, počelo da se okuplja na mestu incidenta, blokira saobraćaj kamionima i vatrogasnim vozilima. Kao rezultat toga, policija je upotrebila suzavac i šok bombe.
 
Prištinske snage izvele su sličnu akciju u mestu Zvečan, gde je policija otvorila vatru na Srbe. Prema podacima Beograda, na desetine ljudi je povređeno u akcijama policije.
 
Kasnije tog dana, srpske vlasti su optužile Prištinu za provokacije na severu Kosova i želju da okupiraju ove teritorije naseljene Srbima.
 
Sutradan je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije komentarisalo incidente. Kako je primetila Marija Zaharova, „kosovske specijalne snage, opremljene teškim naoružanjem i oklopnim vozilima, ponovo su izvršile invaziju na područja naseljena Srbima na severu Kosova“.
 
„Dakle, imamo posla sa demonstrativnom nespremnošću Prištine da odustane od svojih agresivnih planova za čišćenje regiona od nealbanskog stanovništva stvarajući im nepodnošljive uslove za život“, rekla je Zaharova.

Prema rečima Zaharove, ova linija Prištine i nejasna reakcija njenih spoljnih „pokrovitelja” neizbežno „provocira klizanje u otvorenu konfrontaciju”.
 
„Najoštrije osuđujemo ludorije lidera kosovskih Albanaca, koji osećaju nekažnjivost i koriste svaki izgovor da izazovu navalu srbofobije u lokalnom društvu uoči opštinskih izbora 17. oktobra i da obezbede prevlast ultranacionalističkih snaga na ovom talasu“, rekla je Zaharova.
 
Ona je takođe navela da Rusija zahteva da međunarodne snage za Kosovo predvođene NATO-om ispune svoj mandat i „umire neobuzdane radikale kosovskih Albanaca“.
 
„Pod jarmom SAD i Zapada“

Međutim, kako podsećaju stručnjaci, SAD i druge zemlje Severnoatlantske alijanse su istorijski bile glavni sponzori i pokrovitelji projekta nezavisnog Kosova, pa se stoga neće mešati u akcije Prištine protiv Srba.


„Iz tog razloga, Vašington nastavlja da sarađuje sa kosovskim vlastima na odbrambenoj liniji, razgovarajući o jačanju sposobnosti `Kosovskih bezbednosnih snaga`. Jasno je da se pobunjeni region ne može potpuno otrgnuti od Srbije bez direktnog učešća zapadnih zemalja, bez agresije i rata. Stoga inicijative za jačanje borbene gotovosti Kosova podržavaju SAD i zemlje NATO-a“, rekao je u intervjuu za RT Georgij Engelhard, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

 

 

On je skrenuo pažnju i na činjenicu da je u Pentagonu razgovarano sa kosovskim vlastima samo nekoliko dana nakon provokacija nepriznate republike na severu Kosova, koje nisu osudile ni SAD ni druge zemlje Severnoatlantske alijanse, uključujući države EU.

„Postupci kosovskog rukovodstva nisu naišli na nikakvu osudu Zapada, jer su sprovedeni u okviru politike postepenog širenja kontrole Prištine na sever Kosova, na njegov srbski deo. Ovaj pristup prećutno podržavaju zapadne zemlje“, kaže Engelhard.

Pavel Kandel, vodeći istraživač Instituta Evrope Ruske akademije nauka, rekao je da Kosovo, osećajući podršku SAD i država EU, deluje slobodnije, ne osvrćući se na reakciju drugog dela međunarodne zajednice. Istovremeno, analitičar je događaje od 13. oktobra nazvao „izbornim spektaklom pred izbore“.

Istovremeno, napomenuo je da je i sam Kurti veoma težak sagovornik ne samo za Srbiju, već i za SAD i EU.

„On je osoba sa kojom se veoma teško dogovoriti. Zbog toga se Vašington i Brisel time bave, moglo bi se reći, pažljivo. Zapad treba da nekako legitimiše operaciju odvajanja Kosova od Srbije, zbog čega SAD i niz drugih zemalja nastavljaju da insistiraju na nezavisnosti Kosova i ulažu u odbrambenu sposobnost Kosova“, rekao je Kandel.

 

Kako predviđa Engelhard , Vašington i zapadne zemlje u sadašnjim uslovima mogu samo da pojačaju pritisak na Beograd.

„SAD i zapadne zemlje žele da Srbija pristane na priznanje nezavisnosti Kosova. Istovremeno, zajednička linija američke strane i Brisela, usmerena na podršku kosovskom rukovodstvu i vojsci nepriznate republike, ostaće na mestu i možda će se čak i intenzivnije sprovoditi“, rekao je ekspert.

Međutim, malo je verovatno da će Srbija podleći ovom pritisku, jer je ogromna većina njenih građana izrazito negativna prema priznanju nezavisnosti Kosova, rekao je Kandel.

„Uprkos činjenici da će SAD i Zapad u celini nastaviti da podržavaju Kosovo i pokušavaju da izvuku saglasnost od Vučića da prizna nezavisnost pokrajine, srpske vlasti na to neće pristati. Većina Srba oštro se protivi takvom raspletu događaja. Sličan stav zauzima i Srbska pravoslavna crkva, najuticajnija institucija u zemlji, koja uživa najveće poverenje građana. S obzirom na ove okolnosti, Vučić neće biti spreman da se preda pod jaram SAD-a i Zapada“, zaključio je analitičar.

Izvor:
 
RT


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Legion-media.ru / Maksym Kapliuk, Kishore Newton / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kada se pre nekoliko godina prvi put pojavila vest da ruska državna kompanija za nuklearnu energiju radi na plutajućoj nuklearnoj elektrani, neki su to shvatili kao šalu. Drugi su...


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Sočiju sa predsednikom Vladimirom Putinom. Pregled međudržavnih odnosa Ruske Federacije i Republike Srbije

Bivši komandant Severne flote admiral Vjačeslav Popov opisao je za RIA Novosti situaciju u


Predlog Moskve da Ukrajina prekine krvave borbe na istoku zemlje tako što će se sesti za sto sa dve samoproglašene otcepljene republike, blokirale su zapadne zemlje, pokazuje nova tranša...

Američka vojska pokušala je da prikrije smrtonosni napad na sirijske civile u kojem je ubijeno čak 80 ljudi, tvrdeći da su žene i deca mogli biti teroristički borci, navodi...


Američki zvaničnici upozorili su svoje evropske kolege da Moskva možda planira invaziju na Ukrajinu, a Vašington smatra da Rusija razmatra „vojnu operaciju“, objavio je američki poslovni list "Blumberg".


Ostale novosti iz rubrike »