RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

02.05.2024. god.

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

Izaslanik Ukrajine pri UN Sergej Kislica zapretio je napadom na ruski Krimski most, nagoveštavajući da struktura neće stajati do kraja godine.

Visoki zvaničnici u Kijevu proglasili su uništavanje mosta prioritetom tokom sukoba sa Moskvom, tvrdeći da je to legitimni vojni cilj.

Kislica je u sredu objavio svoju pretnju u objavi na Iksu, podelivši sliku „liste 6 glavnih tipova mostova za 2024.“. Primer sa oznakom „Kerč“ pokazao je prazan prostor.

Moskva je 2020. godine završila strukturu koja se proteže kroz Kerčki moreuz, povezujući poluostrvo Krim sa Krasnodarskim regionom na jugu Rusije. Krim je glasao da se odvoji od Ukrajine i pridruži Rusiji 2014. nakon državnog udara u Kijevu koji su podržale SAD ranije iste godine.

Otkako je Rusija pokrenula svoju vojnu kampanju protiv Ukrajine 2022. godine, kijevske specijalne službe izvele su dva velika bombaška napada na most. U oba navrata su ubijeni ruski civili.

Odgovarajući na prvi incident u oktobru 2022, koji je uključivao kamion natovaren eksplozivom, Moskva je dodala ukrajinsku električnu mrežu na svoju listu legitimnih vojnih ciljeva.

Ranije ovog meseca, predsednik Vladimir Zelenski izjavio je nemačkim medijima da je uništavanje Krimskog mosta nešto što „mnogo želimo“.

Jedan broj stranih pristalica Kijeva deli njegov stav prema udarima na rusku infrastrukturu. Prošle nedelje, ambasador Litvanije u Švedskoj, Linas Linkevičijus, sugerisao je na društvenim mrežama da će američko snabdevanje projektilima ATAKMS dovesti do uništenja Krimskog mosta. Diplomata je pozvao ljude da prave selfije sa strukturom dok još mogu.

Na pitanje o Kislicinoj poruci i ranijim napomenama litvanskog diplomate, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da im nedostaje novina.

„Kijevski režim ne krije nameru da nastavi terorističke aktivnosti“, naveo je Peskov i dodao da je ruska vlada u skladu sa tim prilagodila svoj bezbednosni stav.

Moskva smatra ukrajinske pretnje i taktiku kao potvrdu da je upotreba vojne sile protiv suseda bila ispravna odluka. Ruski zvaničnici su takođe sugerisali da je Kijev eskalirao svoje kampanje sabotaže i bombardovanja zbog neuspeha na bojnom polju.

Usred neuspeha na liniji fronta, Kijev pribegava „pokušajima da preuzme i zauzme granične teritorije, napadima na mirna područja, uključujući raketne sisteme višestrukog lansiranja, napadima na energetsku infrastrukturu, pokušajima raketnih udara na Krimski most i samo poluostrvo“, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio prošlog meseca.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor: RT (ž)

Izvor
Tanjug
© Sputnik / Konstantin Mihalchevskiy/ vostok.rs

Povezane teme
Ukrajina
Rusija
SVO

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Donjecki pravac: Oružane snage Rusije ulaze u zapadnu periferiju Georgijevke

Stanje krajem 16.05.2024.

Slobožanski pravac: napredovanje ruskih oružanih snaga kod Lipca i bitke u Volčansku

Stanje krajem 16.05.2024.

Hronika specijalne vojne operacije za 15.05.2024.

Ukrajinske formacije ponovo su izvršile udare na teritoriju poluostrva Krim. Cilj udara ATACMS-a bio je aerodrom Belbek, gde je, prema otvorenim izvorima, izbio požar.

RT: Putin objašnjava zašto je smenio ruskog ministra odbrane

Moskva treba da brine i o „oružju i puteru“, izjavio je predsednik

RT: Kijev krivi SAD za rusko napredovanje – Politiko

Ukrajinski poslanici tvrde da ograničenja na ciljeve koji se mogu gađati zapadnim oružjem daju prednost Moskvi

Promocija agende daje plodove: hrišćani u Velikoj Britaniji postaju manjina

Sve u svemu, udeo muslimanskog biračkog tela se postepeno povećava. U jednom broju okruga broj muslimana se kreće od 10 do 40% birača, ima mesta gde ih ima više...

Ostale novosti iz rubrike »